uspostavila je koridor sa Srbijom, kroz Posavinu, čime se omogućilo redovno snabdevanje zapadnih srpskih zemalja. predstavlja jedno od najznačajnijih vojničkih ostvarenja u Odbrambeno-otadžbinskom ratu i najveću operaciju Vojske Republike Srpske (VRS) sprovedenu tokom rata u Bosni i Hercegovini protiv Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Hrvatske vojske (HV) u Bosanskoj Posavini. Operacija je trajala od 24. juna do 6. oktobra i imala za cilj ponovno uspostavljanje putne veze između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske.

Neposredni povod za delovanje bila je smrt dvanaest novorođenčadi u banjalučkoj klinici za dečije bolesti zbog nedostatka kiseonika u inkubatorima, što je predstavljalo samo jedan od brojnih tragičnih događaja koji su se dešavali u tom periodu. Zauzimanjem Dervente prekinut je i poslednji put koji je spajao zapadni deo Republike Srpske sa istočnim delom, što je uzrokovalo značajne probleme u snabdevanju Banjaluke i okoline.

"Slušali smo 'Radio Krajinu' kada je javljeno da je umrla 11. beba. Posle te vesti niko od nas više nije drugačije ni razmišljao, već: Mi moramo završiti to, bez obzira šta će se desiti nama", naglasio je zamenik komandanta i poslednji komandant jurišne jedinice "Vukovi sa Vučijaka" Miro Šikarac.

U junu 1992. godine, snage

, vojske Republike Srpske Krajine i Jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske Krajine krenule su u napad na agresora i za samo dva dana, nakon žestokih borbi, izvršile proboj koridora. Bitke za oslobođenje Posavine vođene su do 6. oktobra, a dan kasnije neprijatelj je zvanično potučen, što je predstavljalo odlučujući trenutak u ovoj bitci.


Učesnici bitke za oslobođenje Posavine navode da su vojnici VRS telima štitili prve kamione koji su sa lekovima i kiseonikom krenuli ka Banjaluci, što je jasan pokazatelj humanosti i hrabrosti vojnika u teškim trenucima. Takođe, svedoci ističu da su tada prvi put videli da vojska plače, što svedoči o emotivnom teretu koji su nosili tokom ovih događaja.

"Čitao sam međunarodno ratno i humanitarno pravo, poznavao sam ga, poznavao sam i Ženevske konvencije, u kojima su opisani običaji rata: šta se sme raditi, šta se ne sme raditi, šta je vojno osoblje, šta je nevojno osoblje, ko su civili, ko nisu civili. Međutim, u ovoj situaciji kada su nam umirale bebe za Srbe nije važilo Međunarodno humanitarno pravo", ukazao je Zorić i dodao:

"Međunarodna zajednica nije nam dala pravo na život koji je svim ljudima zagarantovan."

Bitka za Koridor 1992. godine rezultirala je uspostavljanjem koridora sa Srbijom, omogućila bolje snabdevanje zapadnih srpskih zemalja i predstavljala je prekretnicu u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Ovaj događaj je od izuzetnog značaja za srpsku istoriju i ostaje trajni simbol hrabrosti, odlučnosti i solidarnosti u teškim vremenima.

RT Balkan

BONUS VIDEO