Kardiolog dr Petar Borović kaže da visoke temperature, poput ovih koje ćemo imati narednih dana, najviše štete

- Znači, živeti zdravo, sniziti pritisak, sniziti masnoće i onda nema problema kada se desi nagla promena vremena - kaže dr Borović.

Svaki četvrti čovek

- Kod većine koja ima simptome poput kočenja vilice, u stresnim situacijama počinje bol koji ide u levo rame i spušta se duž ivice leve ruke. Kada se tako nešto oseti, odmah treba otići kod lekara da se uradi EKG. Ukoliko osetimo simptome u automobilu, odmah treba stati, parkirati se i pozvati Hitnu pomoć. Problem sa srcem prepoznaćete i po tome što se bol nekada širi i u vilicu ili u stomak. To su znaci da treba odmah proveriti krvni pritisak i otići kod lekara - kaže dr Borović.

Interventni kardiolog dr Dalibor Dragišić u KBC „Dragiša Mišović“ izjavio je nedavno da nagla promena vremena generalno utiče na krvne sudove i da se usled takvih vremenskih prilika neretko događaju hipertenzivne reakcije, ali i tromboze. Kako je istakao, leti je problem veći s krvnim sudovima, jer se oni šire na visokim temperaturama, pa češće dolazi do kolapsa.

- U slučaju infarkta, što brža reakcija, to bolje. Prvo je bitno da pacijent prepozna simptome i da što pre pozove Hitnu pomoć. Hitna pomoć se brzo odaziva na pozive za bol u grudima, pošto je to kod njih crveni poziv. Od tog momenta postavljanja dijagnoze infarkta je bitno definisati vreme koje je potrebno da pacijenta lečimo na neki konzervativni način ili će da ide u angio-salu da dobije stent - objašnjava dr Dragišić.

Kada je u pitanju infarkt, vreme je krucijalni faktor.

- U akutnom infarktu vreme je jako bitno da bi se spasao srčani mišić. Što je duži protok vremena, veća šteta se čini srčanom mišiću. To su stvari gde se greške ne tolerišu i gde su brze odluke jako važne. Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom 150, 160 sa 90, 100! Ali to je bolest koja ne boli dugo godina, a kada zaboli, već je kasno! Najčešća komplikacija tog povišenog pritiska je u stvari infarkt srca ili moždani udar. Najčešći su naši pacijenti ti koji su nekada imali pritisak, čak su se možda nekada i javili, i lečeni su. Onda su taj pritisak doveli do nekih normalnih vrednosti i smatrali da su se izlečili Jako je bitno voditi računa o pritisku i visini masnoća u krvi, kao i o prisustvu šećerne bolesti - kaže dr Dragišić za Prva TV.

BONUS VIDEO