Naučne činjenice i podaci, koje su potvrdili nezavisni stručnjaci i koje su predstavljene u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „

” u potpunosti opovrgavaju te lažne tvrdnje. Protivnici zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takve neodgovorne i kontinuirane optužbe bez ikakvih dokaza plasirane su sa ciljem da se javnost dovede u zabludu i izazove neopravdana zabrinutost građana.

Studije su rezultat šest i po godina rada nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, a

, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Iza ovih studija stoji više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta i instituta, kao što su Mašinski fakultet, Rudarsko-geološki fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Građevinski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet, Filozofski fakultet, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Institut za nuklearne nauke Vinča, Muzej Jadra, Centar za kulturu Vuk Karadžić, i mnoge druge nezavisne međunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće.

MN: Projekat Jadar ni na koji način neće ugroziti zdravlje ljudi!

Eksploatacija litijuma ne bi uticala na izvore vode. „Jadar” je projektovan tako da se spreči uticaj na izvore vode za piće, poljoprivredu i na plitke podzemne vode koje su od suštinskog značaja za život lokalne zajednice. Namensko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda omogućilo bi da se gotovo 70% procesne vode reciklira (rudničke, procesne i procedne vode). Vode iz priobalja Drine, koje svakako nisu pogodne kao izvor pijaće vode, povlačile bi se po potrebi u manjoj količini. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007% ukupnog proticaja Drine.

Ne postoji rizik da rudnik i fabrika litijuma zagade vode nizvodno od Jadra. „Jadar” je podzemni rudnik. Rudarske aktivnosti bi se odvijale na dubini od 370 do 650 metara. Taj prostor je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Sve otpadne vode bi bile prečišćene do kvaliteta rečne vode i dodatno oplemenjene mineralima pre vraćanja u reku Jadar. Planirane mere zaštite osiguravaju poštovanje svih ekoloških standarda tako da neće biti zagađenja reke Jadar niti većih tokova poput Drine, Save ili Dunava.

Sumporna kiselina ni u jednom obliku ne bi dospevala u vodu, vazduh i zemljište. Sumporna kiselina je reagens koji se široko koristi u brojnim industrijama, uključujući i industriju hrane i lekova. U fabrici bi se koristila za rastvaranje rude u zatvorenom sistemu na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja. Samim tim ne bi bilo isparenja, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Svi gasovi bi bili prečišćeni visoko efikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti te sumporna kiselina ne bi dospela u vodu, vazduh i zemljište ni u jednom obliku.

MN: Projekat će se prostirati na svega 220 hektara na teritoriji grada Loznice!

„Jadar” bi bio podzemni rudnik, a ne otvoreni kop. „Jadar” je projektovan kao podzemni rudnik, što znači da bi imao značajno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine su u ovakvim operacijama manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima.

Otpad bi bio u čvrstom stanju. Sav otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku sličnom rastresitoj suvoj zemlji, što omogućava zbijanje tokom odlaganja čime se povećava stabilnost deponije, a smanjuje zapremina, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Približno 50% otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnih prostorija nakon što bi se eksploatacija u pojedinim podzemnim oblastima završila.

Otpadom bi se rukovalo na način koji štiti zemljište i vodu od zagađenja. Predviđena lokacija za odlaganje otpada nije plavno područje tako da nema mesta brigama da bi otpad zagadio okolno zemljište i podzemne vode jer je ispod deponije projektovana višeslojna zaštita sa debelim slojem gline, šljunka i geomembranom koja može da izdrži poplave i zemljotrese. Sama deponija bi se popunjavala fazno kroz pet etapa, a nakon svake etape deo koji je već popunjen bio bi rekultivisan.

Centralno područje projekta zauzimalo bi 220 hektara. Za svaki zauzeti hektar površine bile bi primenjene određene kompenzacione mere u skladu sa predviđenim uticajima koji se očekuju tokom razvoja projekta. Na području projekta nema zaštićenih dobara, nema Natura 2000 područja i nisu registrovane endemske vrste. Za sve ostale vrste i staništa predviđene su mere u skladu sa propisima Republike Srbije i EU kako bi se biodiverzitet zaštitio i po potrebi obnovio. To uključuje i nadoknadu kroz podizanje novih šumskih zasada u mnogo većoj razmeri od onoga što je obešumljeno.

MN: Projekat će doneti najveći procvat u celini!

Ne bi bilo masovnog iseljavanja stanovništva zbog rudnika. Tvrdnja da će rudnik i fabrika napraviti dva miliona „ekoloških izbeglica” još jedna je od dezinformacija koje kruže. Ne bi bilo masovnog raseljavanja iz ekoloških razloga, jer projekat, kako je potvrđeno stručnim analizama, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Sasvim suprotno, procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u Mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije. Istina je da je 157 stalno nastanjenih meštana dobrovoljno odabralo da se preseli nakon prodaje imovine, a da bi projekat bio realizovan, bilo bi neophodno preseliti još jedno stalno nastanjeno domaćinstvo.

Projekat je osmišljen da izdrži poplave kakve se dešavaju jednom u 10.000 godina. Rudnik, fabrika i deponija su projektovani tako da izdrže poplave verovatnoće povratnog perioda od 10.000 godina. To daleko premašuje standarde projektovanja u uobičajenoj praksi, koji se zasnivaju na verovatnoći povratnog perioda poplave od 100 godina.

Poljoprivreda bi mogla nesmetano da se odvija uz rudnik. Rudnik i fabrika bi izmestili poljoprivrednu proizvodnju sa manje od 1% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u lozničkoj opštini.

BONUS VIDEO