Otkako je vraćena na snagu uredba o prostornom planu za Projekat „

“ u Srbiji se više nego ikada razgovara o potencijalnom rudniku litijuma i čini se da svako ima određeni stav na temu. Međutim, umesto da se povede racionalna i informisana rasprava, mnogi se i dalje vode emocijama umesto proverenim informacijama.

Ono što dodatno komplikuje

svoje mišljenje na osnovu stavova naučnika koji se sada dovode u pitanje. Primer toga je rad hemičarke Dragane Đorđević i još sedam njenih kolega, objavljen u naučnom časopisu Nature – Scientific Reports, koji protivnici iskopavanja litijuma posmatraju kao naučni dokaz štetnosti projekta.

Međutim, grupa naučnika, uključujući ugledne profesore sa beogradskog Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta, zatražila je ispravku ili povlačenje rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji". U dopisu koji su uputili uredništvu magazina oni navode  da pomenuti rad sadrži veliki broj nedostataka. Između ostalog, da autori nedosledno primenjuju naučnu metodologiju i da manipulišu činjenicama i referencama na osnovu kojih izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke.

Šta je sporno?

U dopisu koji je poslat medijima ukazano je na glavne manjkavosti rada Dragane Đorđević i njenih kolega. Jedan od mnogih primera je pogrešno navođenje površine koju bi projekat zauzimao. U radu se netačno navodi da bi projekat zauzeo između 2.031 i 2.431 hektara, iako se već dugo zna da centralno područje projekta s rudnikom i postrojenjem za preradu obuhvata 220 hektara, a sa deponijom industrijskog otpada u dolini Štavice ukupno 388 hektara.

U radu se dalje netačno navodi i da će se industrijski tečni otpad odlagati u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju. To je još jedna dezinformacija koja kruži, ali nejasno je kako je završila u naučnom radu. Već duže vreme je takođe javno dostupan podatak, koji autori iz nekog razloga nisu uzeli u obzir, da se predložena lokacija otpada nalazi izvan plavnih područja, kao i da je predviđen čvrsti, a ne tečni otpad.

Zabluda o mogućim uticajima na životnu sredinu

Moždanajozbiljniji tip manipulacije je, prema oceni autora dopisa, nedosledno primenjivanje naučne metodologije. Tako su Đorđević i saradnici povišene vrednosti i koncentracije arsena, bora i litijuma u uzorku vode 20 kilometara nizvodno od istražne bušotine predstavili kao posledicu istraživanja koje je sproveo Rio Tinto. Pritom ne navode polazne podatke o zatečenom stanju zemljišta i vode, niti da su povišeni nivoi bora, litijuma i arsena u dolini Jadra prirodni fenomeni. Nigde se ne spominje ni „nasleđeno zagađenje“, odnosno posledice pucanja brane u maju 2014. godine u rudniku Stolice, koje je izazvalo ispuštanje jalovine i kontaminaciju zemljišta i voda nizvodno od reke Jadar.

Glavni naučnik kompanije Rio Tinto dr Najdžel Stjuard, ocenio je na ovaj način autori rada dovode u zabludu naučnu i opštu javnost o potencijalnim uticajima projekta "Jadar" na životnu sredinu.

Osim Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina Nature – Scientific Reports potpisuju i tri profesora Univeziteta u Beogradu, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar – redovni profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Jovović i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksandar Cvjetić i dr Nikola Lilić.

Neki od autora rada objavljenog u časopisu Nature – Scientific Reports ocenili su da je zahtev za ispravku ili povlačenje legitiman i da je svaki naučni rad podložan kritici i diskusiji.

Ono što nam sada najviše treba jeste jasan i temeljan razgovor, zasnovan na činjenicama, kako bi se izbegle zamke dezinformacija koje samo dodatno zbunjuju i polarizuju javnost.

BONUS VIDEO