U proizvodnju je uključeno nekoliko hiljada malih poljoprivrednika i veliki deo proizvodnje se plasira u zemlje Evropskog tržišta. Trenutno je gajenje krastavaca najisplativija proizvodnja u srpskom agraru.

Za uzgoj 

Porodica Mišković iz Kikinde bavi se uzgojem krastavaca tri godine i ove godine u berbi postižu 12 kilograma ploda po kvadratnom metru, što je odličan prinos.

- Ove godine su temperature bile značajno u porastu i bilo je perioda kada je sam sistem za navodnjavanje radio i po pet, šest sati dnevno, ali je bilo veoma naporno održavati biljku u ovim toplotnim udarima - objašnjava Dunja Mišković, proizvođač kornišona iz Kikinde.

Prednosti ovog povrtarskog uzgoja je što nisu potrebne velike površine pod zasadom, a otkup je zagarantovan. 

- To je da se na maloj površini ostvari veliki prihod. Eto, to je - naglašava Dragan Vukobrat, poljoprivrednik iz Kikinde.

Angažovanje radnika

U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava ostvariće siguran prihod zahvaljajući krastavcima, dok se u nekim vranjanskim selima uzgojem kornišona bave već duže od tri decenije.

Berba traje nedeljama, ali se povremeno angažovanje radnika isplati.

- Prva klasa je 135 dinara, druga 90, treća 30 dinara. S’ tim što imamo primedbu da je između prve i druge klase mala neka razlika, dok je velika rezlika iz druge u treću što nije kako treba - kaže Nenad Trajković, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.

Na imanju Dušana Đorđevića kod Vranja povrće se gaji u 15 plastenika na ukupno sedam hiljada kvadratnih metara. Kupuje se zimnica plasman robe je zagarantovan. 

- To je ranije bilo na otvorenom polju, a sada je u zaštićenom prostoru. Sigurnije je i dosta je ulaganja. Imamo obezbeđen otkup - objašnjava Dušan Đorđević, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.

Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 90 hiljada hektara. Prošle godine izvezli smo blizu 130 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 180 miliona evra.

BONUS VIDEO: