Ministarka prosvete

izjavila je da su prosvetni sindikati s pravom tražili da se napad na zaposlene u školi tretira kao napad na službeno lice. Ona je rekla da bi to značilo da ako neko napadne prosvetnog radnika ili mu preti, kazne će se pooštriti kroz izmene i dopune zakona. Dodala je da i dalje ima potpuno neželjenih i neprimerenih ponašanja učenika.

Đukić Dejanović je za

suspenzije, odnosno udaljavanja iz škole tokom disciplinskog postupka koji može da traje najduže 20 dana. Ona je dodala da je u prošloj školskoj godini 13 učenika srednjih škola kažnjeno izbacivanjem iz srednjih škola.

- Kažnjavanje nije cilj, popravljanje ponašanja mladog čoveka je cilj svih ovih mera - rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Upitana o temperaturama i pravilima oblačenja, Đukić Dejanović je ocenila da nad decom ne treba sprovoditi preterano stroge mere, ali da dete zna da u školu ne može dolaziti obučeno kao za plažu.

Ona je navela primer škole koja ima uniforme i dodala da ako je reč o tamnim bojama, na visokim temperaturama treba dozvoliti deci da dolaze u prijatnoj pamučnoj garderobi koja je pristojna.

Psiholog Biljana Lajović izjavila je juče, povodom početka nove školske godine u kojoj je broj đaka u odeljenjima smanjen na maksimum 28, da je manji broj đaka u odeljenjima dobra prilika za kvalitetniji rad, da se nastavnici bolje upoznaju sa karakteristikama dece kao i da kreativnije organizuju svoj rad.

Ona smatra da bi taj broj mogao da bude i manji i da bi se moglo ići ka pedagoškom optimumu od 25 učenika u odeljenju.

- Ovo je jedna mini-mera koja može da doprinese, ali ako je izvučena iz svih sistemskih mera onda je pitanje koliko sama po sebi može da bude korisna - dodala je ona za Tanjug.

Lajovićeva smatra da prosvetni radnici u novu školsku godinu nisu ušli sa određenom dozom straha već nezadovoljstva koje, prema njenim rečima, iskazuju na svakom koraku.

Kako je navela, jedan od razloga za to nezadovoljstvo je ukupna situacija koja je zanimanje prosvetnog radnika dovela na nivo da nosi mnogo veći rizik nego što mu pripada i da u skladu sa tim oni traže mere koje bi im pomogle da budu zaštićeniji.

Na pitanje da li će nove mere u borbi protiv nasilja u školama, koje predviđaju da za napad na zaposlene u obrazovanju sledi kazna zatvora od tri meseca do osam godina u zavisnosti od težine učinjenog dela, biti dugotrajno rešenje, Lajovićeva je rekla da bi veći fokus trebalo da bude na preventivi, a ne na kaznenoj politici.

Takođe, ona smatra da bi trebalo da se pažnja više usmeri na promenu sistema vrednosti i način odrastanja dece tako da im se uvede mnogo više nastave fizičkog vaspitanja, kao i da se u porodici razvijaju mehanizmi kao što je veština nenasilne komunikacije i kontrola emocija.

Komentarišući odluke pojedinih škola koje se tiču strogih pravila oblačenja i časova bez mobilnog telefona, Lajovićeva je istakla da je ta opcija postojala i ranije, kao i da su škole mogle svojim aktom da regulišu korišćenje mobilnih telefona, a pravilima ponašanja da odrede kakvo će biti oblačenje.

- Mislim da je to jako korisno, iskustva su pozitivna, deca za vreme odmora se mnogo više druže i igraju, što je dovoljan pokazatelj da je ta mera dobra u smislu uređivanja nekog sistema - poručila je ona.

BONUS VIDEO