Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim

širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.

Lampek za pečenje rakije

i za Stefana Pantelića, koji poslednje dve ipo decenije poslednje letnje dane ali i noći provodi pored te vesele mašine, pomažući dedi i učeći u Srba ovaj sveti zanat.

- Ovaj kazan je u vlasništvu moga dede još od 1986 godine, a ja sam imao svega tri godine kada sam se susreo sa kazanom, od tada idem sa dedom, učim i sada sam došao do toga da sam radim sa kazanom posle 25 godina, umem da napravim svoju rakiju, priča Stefan za agenciju RINA.

Nema kuće u zapadoj Srbiji, a da nema barem jedno stablo šljive, ali je kazan za rakiju predstavljao blago koje nije svima dostižno, a pečenje rakije bila je tajna koja se prenosila sa kolena na koleno.

- Svaki domaćin i svako ko peče rakiju, ima neki svoj pristup i svojstven način kako to radi. Jednostavno se kreće od prvog posadjenog stabla šljive i od procesa prikuplanja, skladištenja, odležavanja same šljive, sve do pretvaranja u džibru, a kasnije kroz proces destilacije u samu rakiju. Posao jeste težak, jeste fizički naporan ali kada nešto voliite nije teško - ističe Pantelić.

Vekovi su prošli dok Srbi rakiju nisu stavili na mesto kojoj je oduvek pripada. Tek 2015. godine proces pečenja rakije upisan je na listu "nematerijalnog kulturnog nasledja", a šest godina kasnije to je učinio i UNESCO.

- O tome koliko je rakija važna u srpskoj tradiciji, kulturi i svakoj porodici govori da je rakija neizostavan element obeležavanja svakog važnog dogadjaja u ciklusu ljudskog života. U Srbiji postoji čak 19 manifestacija koje su posvećenje šljivi i rakiji. Većina tih manifestacija je iz krajeva zapadne i istočne  Srbije - zaključila je Jelena Milićević etnolog.

(RINA)

BONUS VIDEO