Stručnjaci procenjuju da će ukupan rod biti manji od 270.000 do 300.000 tona u odnosu na rodnu 2022. godinu. Osim direktne štete, indirektna šteta će se odraziti iduće godine jer će se slabo obrazovati rodni pupoljci.

I to je sve uticalo negativno na

Potom su izuzetno visoke temperature uticale na jako veliku transpiraciju, na opadanje plodova, na pojavu ožegotina tamo gde nema protivgradne mreže, a čak i tamo gde postoje sistemi za navodnjavanje došlo je do napada grinja i defolijacije.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da su to direktne

- Prvo smo imali pojavu niskih temperatura u trećoj dekadi aprila, posle smo imali velike štete od grada i nezapamćenu sušu. Ne pamtim evo 35 godina koliko radim da je bio ovako sušni period u julu avgustu, i dalje se to nastavlja - naveo je on.

Svi ti nepovoljni faktori su uticali na to da profesor procenjuje da će biti od 270.000 do 300.000 tona manje voća nego u rodnoj godini kakva je bila pre dve godine i kada je rod bio 1,47 miliona tona.

- Pored ove direktne štete, sada je obrazovanje pupoljaka kod mnogih voćnih vrsta za sledeću godinu i pogotovo tamo gde je došlo do defolijacije, slabo će se obrazovati rodni pupoljci za narednu godine. Tako da ćemo imati i tu indirektnu štetu koja će se odraziti sledeće godine - naveo je profesor.

Postavlja se pitanje koje voćne vrste su najviše pogođene.

Kod šljive je, kaže profesor Keserović, došlo do brzog sazrevanja.

- Tu je došlo do jakog velikog mežuravanja samih plodova, dehidratacije, brzog sazrevanja. Znači može se reći najviše se odrazilo kod šljive, delimično kod jabuke. To su dve voćne vrste koje su vodeće u Srbiji - rekao je sagovornik Euronews Srbija.

On kaže da će biti voća za konzumiranje, ali da će cena biti izuzetno visoka što se, dodaje, vidi i na pijacama, baš zbog toga što je došlo do smanjenja roda i kvaliteta.

- I sigurno da je više otišlo za preradu nego što će da ide za čuvanje, u hlanjače, pogotovo kod šljive koja se vrlo brzo obrala u Srbiji - rekao je profesor Keserović.

Visoke temperature i talas vrućina smanjili su i rod povrća.

(Euronews)

BONUS VIDEO: