Ipak, na obroncima Zlatbora još uvek ih ima. Ne odustaju od ovog starog zanata iako on više nema slavu kakvu je imao nekad i kad su čuveni džemperi iz Sirogojna obilazili svet.

- U ranijem periodu ovakvkih

nisi mogao da ispleteš kolika je potražnja bila. Dolazili su prekupci širom zemlje i kupovali svaki ispleten džemper u selu, sada toga na žalost više nema. Mi žene koje smo preostale da znamo da pletemo, sada to radimo za Sirogojno kompaniju i po narudžbini ali sve je toga manje. Do sada si mogao prodati sve, od bilo šta od vune išlo je kao alva. Danas je sve manje vune u upotrebi, a to je velika greška - kaže za RINU pletilja Draga Nerić iz Sirogojna.

Već 40 godina Draga vešto barata

i koncima, zanat je naučila od svoje majke i bake. To je bila tradicija koja se po ženskoj liniji prenosila sa koleno na koleno. Danas je sve manje mladih žena koje žele tim da se bave.

- Bez vunenih čarapa, papuča, prsluka to se nije iz kuće izlazilo niti se mogao zamisliti dan ako nisi nešto od vune ogrnuo na ledja, ali bile su i zime drugačije. Danas i da hoćes ovo znanje nemaš kome da preneseš, kod mene u kući ni ćerku ni snaju to ne zanima, čak neće da nose ono i što ja ispletem. Jednostavno smatraju da su stvari u buticima bolje, vuna ih bocka i kako god da ispleteš njima ne prija, dodaje Draga.

Sa Dragom se slaže i njena koleginica Milijana Matović, čiji pletački staž traje neverovatnih 55 godina. Još dok je bila devojčica to je naučila i od toga ne odustaje.

- Nekada se znalo, žena je morala da zna sve da hekla i tka ako je mislila da se uda. Morala je da spremi ćilime, sardžade, slamnjače i sve to ona mora da izhekla, pa da se uda, pritom to mora da bude što bi mi rekle pod konac. Sada nije takvo vreme. U mojoj kući još uvekstoje ćilimi i sardžade što sam tkala na tavanu, niko to sada ko uzima, nit gleda, a ja sam znala da izgubim i po celu zimu heklajući jedan ćilim, iskrena je Milijana.

Masovno pletenje dzempera u Sirogojnu počelo je šezdesetih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Njihov trud nije ostao neprimećen, pa se krenulo u veću proizvodnju. Žene američkih i ruskih predsednika, kraljica Elizabeta, Jovanka Broz.. sve ove svetske dame nisu odolele lepoti i toploti rukom rađenih dzempera iz Sirogojna. Upravo ovaj tradicionalni odevni komad proslavio je planinu Zlatibor širom planete.

BONUS VIDEO: