Javna rasprava o predlogu zakona trajaće još oko deset dana, a ove nove udžbenike đaci bi mogli dobiti između 2026. i 2030. godine, zavisno od razreda.

Cilj je jačanje nacionalnog identiteta i podsticanje interkulturalnosti kod učenika. Udžbenici od nacionalnog interesa planiraju se za

Predsednik Saveta za srpski jezik, prof. Aleksandar Milanović, ističe da je jedno od najvećih pitanja kako tretirati južnoslovenske jezike, ali da su u tom smislu data jasna uputstva budućim autorima udžbenika, zasnovana na tradiciji i naučnim preporukama.

Ipak, već sada se javljaju komentari da bi uvođenje obaveznih udžbenika moglo ograničiti autonomiju škola i nastavnika. Duško Babić, upravnik Srpske književne zadruge, smatra da to neće biti problem jer pored nacionalnog udžbenika može da se koristi i dodatna literatura. Dodaje da će sigurno biti mnogo diskusija o tome šta tačno treba da se tretira i zaštiti u udžbenicima.

Milanović naglašava da su najveći problemi do sada bili u udžbenicima istorije, dok je kod srpskog jezika i književnosti situacija bolja. Po njegovom mišljenju, neophodno je samo uskladiti sadržaj sa stavovima vodećih naučnih institucija.

Javni izdavač bi po konkursu birao autore i recenzente za ove udžbenike, a štampa bi bila poverena državnom preduzeću. Takođe, biće uvedeni jasni i transparentni kriterijumi za izbor udžbenika, kao i kontrola tog procesa.

Pored toga, predviđa se da se oko 10.000 đaka u inostranstvu, koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u dopunskim školama, obavezno opreme Nacionalnom čitankom.

Ukoliko zakon bude usvojen, novi udžbenici u školskim klupama mogli bi se pojaviti već od 2026. godine, sa potpunom primenom do 2030.

BONUS VIDEO