U Struganiku kod Mionice, rodnom mestu slavnog srpskog vojvode Živojina Mišića, danas živi i radi njegov potomak koji nosi isto ime i prezime. Iako još nije napunio trideset godina, ovaj mladi Živojin Mišić svojim životom i delima već pokazuje da je dostojan slavnog imena koje nosi. Na porodičnoj dedovini, svakodnevno teškim i poštenim radom u kamenolomu, on sam zarađuje svoj hleb i potvrđuje staru narodnu izreku da iver zaista ne pada daleko od klade.

Na imanju svojih predaka, Živojin se bavi vađenjem kamena, koji gotovo u potpunosti obrađuje ručno. Posao je naporan, zahteva snagu, strpljenje i izdržljivost, ali ga on obavlja s ponosom, smatrajući da je čast živeti od sopstvenog rada, na zemlji svojih predaka.

„Ponosan sam što nosim ovo ime i što sam potomak velikog čoveka. Trudim se da uvek budem dostojan toga i da nikada ne obrukam svoje pretke. Kada su mi birali ime, bilo je sedam opcija, ali je kum na kraju presekao i odlučio se za ovo koje danas nosim. U selu danas živi više porodica Mišića, a ja sam oduvek želeo da ostanem ovde gde sam rođen. I u tome sam uspeo“, rekao je Živojin Mišić za agenciju RINA.

Još kao dete pokazivao je da nije od onih koji beže od rada. Dok su njegovi vršnjaci slobodno vreme provodili na fudbalskom terenu, on je po selu išao sa motikom u rukama, tražeći mesto gde bi mogao da radi i zaradi.

„Nimalo nije lako vaditi kamen, ali ja taj posao volim i u njemu sam se pronašao. Gotovo sve radimo ručno, a kasnije kamen dodatno obrađujemo. Od ovog posla se ne može obogatiti, ali može pošteno da se živi, a to mi je najvažnije. Skidamo površinske slojeve, dok dublje slojeve ne diramo jer bi za to bilo potrebno miniranje. Tokom sezone imam nekoliko radnika – oni su mi i kolege i prijatelji. Kada radite u takvoj atmosferi, ništa vam ne pada teško“, priča ovaj mladi domaćin.

Meštani Struganika o njemu imaju samo reči hvale. Kažu da se ovakvi mladi ljudi retko rađaju i da je ovaj Živojin, po karakteru i vrednoći, pravi potomak svog slavnog pretka.

„Nikada se nisam pokajao što sam ostao na porodičnom ognjištu. Nigde mi ne bi bilo lepše niti bolje nego ovde. U planu mi je da proširim proizvodnju i dodatno razvijem posao sa kamenom, ako mi to okolnosti dozvole“, kaže Živojin.

Sećanje na velikog vojvodu

Živojin Mišić bio je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih vojskovođa. Na samom početku svoje gotovo četrdesetogodišnje vojne karijere učestvovao je u srpsko-turskim ratovima, najpre kao pitomac-narednik, a potom i kao potporučnik. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata postavljen je za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande.

Tokom Kolubarske bitke, u trenutku kada je Prva armija bila u izuzetno teškom stanju, generalu Mišiću je poverena njena komanda. Zahvaljujući njegovoj odlučnosti, znanju i ličnom autoritetu, armija koja je bila na ivici rasula pretvorena je u sposobnu borbenu silu.

Mišić je tada insistirao na dubljem povlačenju i skraćenju fronta, čime je ostatku srpske vojske obezbedio vreme za predah, popunu ljudstva i snabdevanje. Ta smela odluka ispostavila se kao ključna, jer je austrougarska vojska razvukla svoje linije i bila teško poražena u snažnom srpskom kontranapadu.

Za izuzetne zasluge i veliku pobedu, Živojin Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode, odnosno feldmaršala. Engleski kralj Džordž V odlikovao ga je titulom viteza bakalaureja. Kao jedan od najznačajnijih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske vojne istorije, u narodu je ostao upamćen kao legenda.