Kada je počeo rat, odmah se stavio na raspolaganje svojoj otadžbini.

Nažalost, bio je zaveden humanom idejom da je moguće izbeći „

“ i napraviti dogovor sa sugrađanima koji su izabrali da se priključe paravojnoj partizanskoj jedinici. Verujući da je ono ljudsko u njemu prisutno i u njima, dao je sve od sebe da iscrpnim pregovorima pokuša da uspostavi dogovor o zajedničkom dejstvu, koje je prividno i postojalo na samom početku rata.

Rođen u

, u porodici starog mletačkog roda, potomak državnika, generala i profesora, Deroko je nosio u sebi plemenitost evropskog školovanja i čistotu srpske duše. Nije verovao u mržnju, već u zajedništvo svih Srba protiv okupatora - ne shvatajući da okupacija nije dolazila samo sa jedne strane.

Sve vreme je pokušavao da uspostavi dogovor sa njima. Čak i kada je postalo jasno da od toga nema ništa, izdao je naredbu:
„Ako se sretnete sa partizanima i dođe do potrezanja oružja, ne pucajte u meso već preko njih u vis. To su naša braća koja su zavedena. Treba ih zaplašiti i oni će se predati.“

Ubrzo nakon oslobođenja nekoliko bitnih gradova od Nemaca, propada njegov poslednji pokušaj pregovora sa

Sredoja Uroševića, koji već sutradan napadaju s leđa Derokovu jedinicu iz pravca Čačka i njega mučki ubijaju.

Mladi oficir sahranjen je odmah pored groba slavnog Tanaska Rajića u Ljubiću. To mesto postaje kultno mesto srpskih boraca tokom celog rata. Nažalost, po okupaciji komunista, oni dolaze na to mesto i krvnički mu ruiniraju grobno mesto, iživljavajući se nad njegovim posmrtnim ostacima, koje potom bacaju da im se izgubi svaki trag.

Bonsu video: