Nakon što je Alo! razotkrio težak položaj zaposlenih u Naftnoj industriji Srbije, koji je prouzrokovao i samoubistvo Branka Kurilića (55) iz Temerina, reagovala je njegova supruga ali i menadžment kompanije. U potresnoj ispovesti, žena pokojnog Kurilića, koja je ostala sama sa četvoro dece, ispričala je sve o torturi kroz koju je njen suprug prolazio od 2016. godine pa sve do aprila ove godine kada se suočio sa za njega nerešivom dilemom - da prihvati da dobrovoljno napusti kompaniju uz otpremninu koja bi njegovoj porodici nakratko omogućila egzistenciju ili da u suprotnom bude izbačen na ulicu kao tehnološki višak.

- Kako objasniti deci da su ostala bez nasmejanog, požrtvovanog oca, uvek spremnog da reši problem? Kako objasniti sebi da od sada moram sama da se borim sa istim i još većim problemima? Kako dalje? Kako ne mrzeti? Kako ne kriviti? - samo su neka od pitanja koja ovih dana sebi postavlja ova žena.

Ona ni sama nema odgovor na sva ova pitanja ali zna da mora da nastavi dalje.

- Nije mogao da podnese toliku nepravdu. Tražio je objašnjenje, govorio im da moraju ljudima dati razloge zbog kojih im daju otkaze, ali nije vredelo - ispričala je ona ističući da se pokojni Branko nije borio samo za sebe, već i za svoje kolege.

Kompanija NIS je u petak uveče našoj redakciji poslala poduže reagovanje, ali u njemu nažalost nije odgovoreno na ključne probleme zbog kojih je Kurilić izvršio samoubistvo a mnogi drugi su morali da odu iz kompanije.

Osim pokušaja da sa sebe spere krivicu, menadžment NIS-a i pored notornih činjenica (a samoubistvo zaposlenog je samo vrh ledenog brega) pokušava da Alo! optuži za zlonamernost i neistinito pisanje.

Pored svega ovoga, u njihovom reagovanju nije odgovoreno na nekoliko ključnih pitanja koja je Alo! pokrenuo a koja su, prema našem mišljenju, veoma važna. Pre svega, pitanje zbog čega generalni direktor kompanije Kiril Tjurdenjev nije postupio prema zahtevu predsednika odbora direktora NIS-a da izvrši analizu mogućnosti ušteda i pripremi dopunski program za povećanje efikasnosti poslovanja NIS-a i dostavi ga na razmatranje Odboru direktora. Zbog čega nije ispoštovao svoje obećanje srpskoj premijerki Ani Brnabić da neće otpuštati radnike? Zašto direktor nije ni pomislio da umanji nepotrebne i ogromne troškove u mnogim delovima kompanije, niti da ukine nepotrebna predstavništva? Zašto nije smanjio najveći trošak - prisustvo ogromnog broja inostranih radnika i eksperata čije su plate deset i više puta veće od primanja Srba koji su angažovani na sličnim poslovima?

U reakciji NIS-a spominje se da stranci čine samo 1,3 odsto zaposlenih ali se prećutkuje činjenica da njihove plate čine nešto manje od 15 odsto ukupnog platnog fonda. Naravno, nije pomenuta ni mesečna plata generalnog direktora Kirila Tjurdenjeva, koja, prema našim nezvaničnim saznanjima, ima šest cifara u evrima! Bez namere da učimo menadžment kompanije na koji način se mogu izvršiti uštede, ovo bi mogao biti pokušaj vredan pažnje.