Box: Prema studijama sa Harvarda pokazala je da su ljudi koji rade u “zelenim” zgradama rešili 61 posto bolje osam od devet kognitivnih zadataka – u poređenju sa onima koji borave u “običnim” zgradama.
Utvrđeno je i da je viši nivo ugljen-dioksida u školama čak povezan sa više đačkih izostanaka. “Zeleni dizajn zgrade koji optimizuje produktivnost zaposlenih i korišćenje energije zahtevaće usvajanje energetski efikasnih sistema i informisanih operativnih praksi, kako bi se maksimizirale koristi za ljudsko zdravlje – dok se minimizira potrošnja energije” – piše u studiji.

Objašnjava se da su se u radu prvenstveno bavili zatvorenim kancelarijskim okruženjem gde veći broj ljudi svakodnevno radi (viši nivo ugljen-dioksida na radnim mestima koja nemaju odgovarajuću ventilaciju dovodi do toga da zaposleni postanu sporiji i manje sposobni za uspešno završavanje zadataka), ali se naglašava da ova izlaganja (ugljeniku) treba istražiti u drugim zatvorenim okruženjima, “kao što su domovi, škole i avioni, gde bi opadanje kognitivne funkcije i sposobnosti donošenja odluka moglo imati značajan uticaj na produktivnost, učenje i sigurnost”.

Ovo bi na neki način značilo da klimatske promene mogu dovesti i do “zaglupljivanja” ljudi. Tokom ljudske istorije, Zemljina atmosfera je sadržala između 180 i 280 ppm ugljenika, trenutno smo na 400 ppm, a očekuje se da će do kraja veka to doseći i 1.000 ppm. Dakle – sve manje kiseonika za naše mozgove. I na Londonskom univerzitetu urađena je slična studija i evo zaključka: “S obzirom na verovatnoću povećanja koncentracije CO2 u atmosferi do kraja 21. veka, direktni uticaji antropogenih emisija CO2 na ljudske kognitivne performanse mogu biti neizbežni.”

“Zagađeni vazduh može dovesti do smanjenja nivoa edukacije za godinu dana, što je ogroman problem” – izjavio je istraživač sa američkog Jejla Ši Čen.