Kako su za Alo! rekli u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), površine gde bagrem nije izmrzao bile su manje dostupne pčelarima zbog nemogućnosti adekvatne selidbe, ali i lošeg vremena, pa ova biljka nije do kraja iskorišćena.

Prema rečima predsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića, prinosi tamo gde je bagrema ipak bilo šareni su, odnosno od četiri do pet kilograma, pa do 10 do 12 kilograma vrcanog

On naglašava da ni u drugim zemljama u okruženju nije ništa bolja situacija.

- Mađarska ove godine praktično nema meda, pre svega zbog masovnog izmrzavanja od preko 90 odsto, a tamo gde nije izmrzao bagrem nije ni medio zbog niskih temperatura i kišnog vremena tokom cvetanja - objašnjava Živadinović.

Na osnovu svega navedenog, kaže sagovornik, može se zaključiti da cena bagremovog meda vrhunskog kvaliteta kakvog naše pčele proizvode ne bi trebalo da pada, a može se očekivati i izvestan rast, što će vreme pokazati ili demantovati.