Poslednjih dana čekaonice ispred uroloških ordinacija pune su pacijenata koji se žale na urinarnu inkontinenciju, odnosno na nekontrolisano mokrenje pri skoro svakom koraku, nakon što su preležali

. Specijalista urologije dr Aleksandar Milošević objašnjava da do mokrenja najčešće dolazi pri kijanju, kašljanju, šetanju, spavanju, ali i obavljanju neke fizičke aktivnosti.

‒ Najčešće obolevaju žene. Inkontinencija pogađa najčešće one kod kojih je urođena slabost donjih karličnih mišića ili stečena slabost kao posledica težeg porođaja. Na udaru su i žene koje su u menopauzi, gojazne žene, kao i one koje nisu fizički aktivne. Naravno, i starenje može uticati na organizam, pa tako godinama dolazi do atrofije sluzokože mišića, a preležani kovid samo po- spešuje da se ova bolest razvije – ističe dr Milošević.

Nevoljno mokrenje

Nevoljno mokrenje može nastati i pri nagloj promeni položaja tela, a naš sagovornik navodi da povećani pritisak u mokraćnoj bešici u datom trenutku ne može da se iskontroliše.

‒ Da bi mokraća izašla napolje, potrebno je da dođe do relaksacije mišića izvodnog mokraćnog kanala, koji je pod kontrolom naše volje i mi ga stežemo ili opuštamo kada nam to odgovara. Na taj način smo u mogućnosti da kontrolišemo početak mokrenja ili odložimo mokrenje uko- liko se nalazimo u neadekvatnoj situaciji – objašnjava sagovornik.

KAKO SE LEČI

Prema rečima našeg sagovornika, urinarna inkontinencija se u sedamdeset odsto slučajeva izleči, mada se uvek može ponovo javiti, u zavisnosti od organizma.

‒ Ako se pacijent nakon zaražava- nja koronavirusom sporije oporavljao, odnosno još uvek ima određene postkovid simptome kao što je između ostalog, i ovaj, onda će inkontinencija duže trajati, bolesnik će osećati jači pritisak na bešiku. Ipak, bitno je da može da se izleči, ali nijedna bolest nije sto posto izlečiva, pa tako i ova. Svakako da se stanje pacijenata može značajno poboljšati, ako se ne izleči do kraja – uverava dr Milošević.

Nekontrolisano uriniranje se leči uglavnom hormonskim terapijama koje opuštaju bešiku, ali u poslednje vreme obavljaju se i hirurške terapije koje su, prema rečima urologa, uglavnom rutinske.

‒ Medicina je jako napredovala, pa tako i intervencije koje se obavljaju i daju veliki uspeh. Dijagnoza se postavlja fizikalnim pregledom, zatim cistoskopijom, odnosno pregledom bešike specijalnim instrumentom koji se uvodi u bešiku kroz mokraćnu cev, cistometrijom i rendgenskim snimanjem. Definitivna dijagnoza postavlja se urodinamskim ispitivanjem, koje se sastoji u merenju različitih pritisaka u mokraćnoj bešici, trbuhu, prilikom punjenja mokraćne bešike i prilikom mokrenja. Onda se odlučuje o terapiji – objašnjava sagovornik.

SLABIJE KOD MUŠKARACA

Inkontinencija se može javiti i kod muškaraca, i to isključivo nakon operacije prostate i ona kod njih nije zabeležena kao posledica kovida-19, navodi dr Milošević.

‒ Muškarcima koji pate od prostate sedeći položaj smanjuje pritisak u području uretre, a mokrenje je lakše i brže. Kod zdravih muškaraca nema razlike da li je bolje urinirati stojeći ili sedeći, ali naravno da će se javiti lekaru ako ne mogu da kontrolišu bešiku – kaže dr Milošević.

USKORO APLIKACIJA ZA SAMOPROVERU POSLEDICA VIRUSA

Državni sekretar Ministarstva zdravlja

navodi da se za tri nedelje očekuje da bude završena aplikacija za pacijente koji se žale na posledice kovid infekcije. Cilj je da građani što pre zakažu kod lekara i dobiju adekvatnu terapiju za postkovid sindrom.

– Imamo veliki broj pacijenata sa mentalnim, ali i sa organskim oštećenjem. Savet je da se obrate izbranom lekaru, koji će brzo napraviti anamnezu i odrediti kom specijalisti se dalje javiti za pomoć – kaže dr Đerlek.