Dr Zdravković naglašava da se javljaju i ljudi s neurološkim problemima i nesanicom koja traje mesecima.

- U periodu nakon izlečenja, veliki broj pacijenata se javlja zbog kontrole produženog kovida, ali jedan broj njih se javlja i posle trećeg meseca od bolesti. I to nije mali broj ljudi, to su osobe koje se javljaju specijalističkim ambulantama. - kaže dr Zdravković.

Osim premora i slabosti kao najčešćih simptoma, pacijenti mogu imati i nesanicu, promene na krvnim sudovima, pa čak i tegobe koje traju mnogo duže nego inače, kao što su dijareja i prehlada. 

Dr Zdravković je objasnila da postoje dve različite posledice kovida - jedna je da pacijent oseća produženi zamor, nema snage, nema kondiciju, na najmanji napor se zamara i ima aritmije koje nisu opasne, osim u vrlo retkim situacijama kada su i životno ugrožavajuće.

- Tu su neurološke, gastroenterološke tegobe, problemi sa koncentracijom, ljudi imaju nesanicu koja traje mesecima posle kovida kod određenih osoba. Primetili smo da postoje ubrzana napredovanja postojećih bolesti kod hroničnih pacijenata. Skoro smo imali primer s pacijentom koji nije  imao značajne promene na krvnim sudovima, a onda je preležao kovid i nakon osam meseci te promene su bile daleko izraženije, iako je redovno uzimao kardiološku terapiju - naglasila je Zdravkovićeva.

Objasnila je da je kovid sistemsko oboljenje, da utiče na celokupan organizam i da je povećan broj pacijenata sa dijabetesom i hroničnim infekcijama.

- Vrlo retko se obična dijareja ili obična prehlada ne zaustavljaju kod tih osoba gde su se nekad zaustavljale, nego idu u progresiju i neretko pacijenti moraju da se hospitalizuju - dodala je dr Zdravković.

Istakla je da su svi koji su imali fatalni kraj bolesti bili nevakcinisani, a da se  pacijenti koji su primili vakcinu manje hospitalizuju i nemaju fatalni ishod bolesti.

Simptomi posle korone

- zamor

- odsustvo snage i energije

- lupanje srca

- bol u grudima

- aritmije (retko kada opasne)

- tromboza

- gastroenterološke

- neurološke tegobe

- psihičke tegobe

- nesanica, pad koncentracije

- ubrzana napredovanja već postojećih bolesti kod hroničnih pacijenata

Arterijske tromboze kakve nikad nismo videli

Ogroman broj pacijenata u intenzivnim negama, od 60 do 80 odsto ima neku trombozu, što je teža bolest, teže su i komplikacije, ali i blage forme bolesti daju trombozu, kaže dr Zdravković.

KBC Bežanijska kosa je, navodi, bila jedini KBC koja je zbrinjavala pacijente sa arterijskom trombozom koja i ne postoji van doba kovida.

- Arterijske tromboze koje smo mi viđali, gde tromb prolazi celom dužinom ruke i zatvorio je krvni sud, dakle ta ruka je izgubljena, ili prolazi celom dužinom krvnog suda u nozi, to nismo nikad viđali, niti su viđali i svetski doktori. To je tema jednog doktorata koji će imati najveći broj za sada operisanih pacijenata u svetu koje smo operisali pokušavajući da spasimo organ, ruku, nogu i život i kod velikog broja pacijenata smo uspeli. Mada moram da kažem da je to stanje visoko smrtonosno kada nastupi - ističe Zdravkovićeva.