Iako je potražnja za čačanskom rankom izuzetno velika, stabala pod ovom sortom sve je manje.

- To su izuzetno kvalitetne šljive, koje se odlikuju izuzetnom krupnoćom i ukusom. Čačanska ranka na branje stiže pre svih ostalih šljiva i zato ima najbolju otkupnu cenu. Dok ostale sorte po kilogramu koštaju oko 30, ona ima otkupnu cenu od 100 dinara. Nije zahtevna voćka, a prinosi koje daje su oko 20 tona po hektaru - rekao je za RINU Goran Nikitović, voćar iz sela Miokovci.

Najviše šljiva iz ovog voćarskog kraja ide na evropsko i rusko tržište. Kupci uzimaju samo prvu klasu, koja ispunjave visoke kriterijume propisane od strane uvoznika.  Čačanska ranka najviše se koristi kao konzumna sorta, ali zbog umanjenog roda ove godine završiće i u prerađivčakoj industriji.

- Rod je poprilično desetkovan kroz brojne vremenske nepogode, a skorašnji grad je uništio oko 40 odsto. Gradobitna roba svakako ide u dzem i rakiju, dok ove šljive koje imaju odrđenu veličinu i gramažu idu u direktnu prodaju. Osim malina, ove godine izuzetno su tražene i kajsije i šljive iz Srbije, ali problem je svakako što ih malo ima - kaže Goran.

Osim šljive ranke, prepozntljive sorte nastale su i u Institutu za voćarstvo u Čačku. U srpskim zasadima preovlađuju čačanska lepotica, čačanska rodna, a veliko intersovanje vlada i za nove sorte nadu i divnu.

Srbija je zajedno sa Kinom i Rumunijom,  među vodećim zemljama kada je reč o proizvodnji šljive sa preko 40.000 posađenih stabala. Stručnjaci sa Instituta za voćarstvo iz Čačka uspeli su, kroz projekat rejonizacije, da pozicioniraju srpsku šljivu tamo gde ona zapravo treba da bude.