Tako će se preduprediti izvođenje maloletnika pred sud. Takođe, izricanje naloga moći će u pripremnom postupku sudiji za maloletnike da predlože okrivljeni, roditelj, advokat ili centar za socijalni rad, posle čega se krivični postupak prekida.

Ovo predviđaju izmene Zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika, koje su na javnoj raspravi do danas. Njima je planirano sedam ovakvih naloga, umesto ranijih pet.

Кako objašnjava Ivana Stevanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i član Radne grupe za izmene Zakona, razlika između vaspitnih mera, koje izriče sud, i vaspitnih naloga jeste u tome što ovi drugi nisu krivične sankcije, već mere, i da bi se primenile neophodan je pristanak maloletnika i saglasnost roditelja.

- On tako prihvata odgovornost, a nalog mora biti u vezi sa delom koje je počinio. Recimo, ako je u pitanju zlostavljanje životinja, nalog će podrazumevati rad u nekom azilu. Vaspitne mere koje izrekne sud su, pak, krivične sankcije i za njih nije potrebna saglasnost učinioca dela - kaže Stevanovićeva.

Od naloga do sada su postojali: poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole i odlaženje na posao, humanitarni rad, pohađanje savetodavnih programa i odvikavanje od alkohola i psihoaktivnih supstanci. Sada se uvode i uključivanje maloletnika u sportske aktivnosti i pohađanje treninga, odnosno kurseva. Recimo, ako neko počini delo iz oblasti saobraćaja, može dobiti nalog za dodatnu edukaciju u saobraćaju.

- Maloletnici najčešće čine imovinska krivična dela: krađe i teške krađe - kaže Ivana Stevanović. - Za ovo drugo je zaprećena kazna do osam godina, a pod teškom krađom se podrazumeva svaka sa elementima obijanja, uključujući obijanje sanduka za sladoled ili frižidera sa sokovima u trafikama. Tužioci su sami predložili da se granica sa pet podigne na osam godina, a imajući u vidu da adolescenti najčešće čine dela u grupi, da bi se dokazali, ne razmišljajući o posledicama.

Tužioci najčešće izriču poravnanje sa oštećenim plus još jedan vaspitni nalog (npr. humanitarni rad ili pohađanje posebnih vaspitnih programa). Ovo je naročito važno kod vršnjačkog nasilja, kada nasilnik i žrtva sedaju jedno prekoputa drugog i dogovaraju se kako će rešiti problem. Adolescentima je, po pravilu, najteže da se izvine, a dogovor podrazumeva i usmeno i pisano izvinjenje. Zanimljiv je bio i projekat u okviru kog su tinejdžeri dobijali meru da pruže kompjutersku obuku najstarijim sugrađanima u dnevnim boravcima. Mnoga prijateljstva nastavljena su i posle isteka vaspitnog naloga.

Novine se uvode i kod zaštite

kada su u poziciji oštećenih, odnosno žrtava. Da bi se izbegla dodatna viktimizacija, ubuduće će biti zabranjeno suočenje žrtava mlađih od 14 sa izvršiocima dela, a između 14 i 18 godina sudija će imati diskreciono pravo da odluči da li će biti suočenja, uz punu zaštitu oštećenog. U pet viših sudova već su opremljene specijalizovane sobe, koje imaju audio-vizuelnu opremu i iz kojih oštećeni svedoče, bez ulaska u sudnicu. Stevanovićeva objašnjava da je plan da u naredne tri godine svi viši sudovi dobiju iste uslove. Ideja je i da se u budućnosti obezbedi da maloletne žrtve svedoče iz centra za socijalni rad ili čak iz kuće.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine podnete su 2.524 krivične prijave protiv mlađih od 18, a osuđeno ih je 1.239. Od toga, 474 bilo je mlađe od 16.

IZMEŠTANJE U DRUGU PORODICU

Što se tiče vaspitnih mera, pisci zakona naročito su se dvoumili oko pojačanog nadzora u drugoj porodici. Ranije su počinioci izmeštani u rođačke porodice, ali interes rođaka za tu vrstu pomoći se izgubio.

- Evropa zato razvija visokospecijalizovane oblike hraniteljskih porodica sa stručnim znanjima za izmeštanje ovakve dece. Кod nas ih je izuzetno malo. Znamo da postoje dve takve u Zrenjaninu. To je nešto na čemu bi trebalo da se radi i zato smo zadržali ovu vaspitnu meru u zakonu - kaže Stevanovićeva.