Kupovina preko društvenih mreža je poslednjih godina, a naročito od

, doživela svoju ekspanziju, a evo kako da bezbedno kupujete preko interneta i kako da se zaštite od prevaranata koji vrebaju na društvenim mrežama.

Naime, kada je u pitanju garderoba, brojni građani žalili su se da su, umesto naručenog, dobijali robu neuporedivo lošijeg kvaliteta koja ni u tragovima nije ličila na onu sa slika. U nekim slučajevima je to bio potpuno drugi artikl, pa su tako buduće mlade umesto venčanice dobijali polo majice, a dešavalo se i da, naručivši cipele, dobiju dve potpuno različite, u različitim brojevima. Građani koji su naručivali tehniku, umesto telefona dobijali su cepanice, a oni koji su naručivali računare nekoliko cigli.

 

Međutim, pojedinci su nedavno prevareni i za mnogo veće pare. Slađan J. iz

, kako su mediji pisali, svoje žrtve prevario je tako što im se na društvenim mrežama predstavljao kao vlasnik apartmana u Grčkoj. Za ime profila na Fejsbuku birao je imena nepostojećih vila. Koristio je slike luksuznih i modernih smeštaja iz Grčke i Hrvatske proglašavajući ih za smeštaj u Pefkohoriju ili Haniotiju i izdavao ih po ceni od najmanje 45 evra po danu. Nakon izvršene transakcije, kada bi se već bližio datum putovanja, Slađan J. bi gasio telefon i brisao profil sa koga se oglašavao. Na ovaj način od jedne porodice uzeo je čak 700, a od druge dve po 450 evra.

 

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za Kurir da su potrošači ranije najčešće prijavljivali prevare sa odećom i obućom, ali da sada više nema pravila.

- Na društvenim mrežama se sada prodaje bukvalno sve što postoji i nude se sve moguće usluge. Ima raznih prevara sa garderobom, hranom, pa i lekovima i proteinima koji posebno zabrinjavaju jer to može biti i opasno po zdravlje čoveka. Prosto je neverovatno na šta se sve ljudi upecaju, misleći da će proći jeftinije. Prodavali su im, preko društvenih mreža, čak i kuće i placeve, gde su kao kaparu ostavljali od 100 do 5.000 evra. Nakon toga, ugase nalog, i kao da ne postoje - objašnjava Papović, koji podseća da se na sajtu NOPS može naći lista od preko 300 neregistrovanih trgovaca na društvenim mrežama koji ne poštuju Zakon o elektronskoj trgovini.

Dugotrajan proces

Prijaviti Odeljenju za visokotehnološki kriminal Goran Papović objašnjava da, u slučaju onlajn kupovine robe od fizičkih lica, odredbe Zakona o zaštiti potrošaca nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, osim da ih upute na samostalni sudski postupak, odnosno privatne tužbe.

- Kupci to mogu prijaviti Odeljenju za visokotehnološki kriminal pri MUP i podneti privatnu tužbu, ali to je dugotrajan proces - upozorava on.

ČINJENICE

Šta mora pisati na stranici

- Poslovno ime firme

- Adresa sedišta

- Kontakt podaci

- Matični broj (MB)

- Poreski identifikacioni broj (PIB)

- Detaljni podaci o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove

ČINJENICE

Kako se zaštiti

- Proverite na Agenciji ua privredne registre (APR) podatke o firmi

- da li je firma aktivna, da li je u blokadi, kako posluje

- Izguglajte proizvod koji vas zanima kao i Fejsbuk ili Instagram stranicu koja ga prodaje

- Čitajte komentare ili postove koji su napisani o stranici sa koje hoćete da kupite robu

- Proverite koliko je dugo aktivna stranica, ako i kakvi su komentari na samoj stanici

- Ukoliko imate neku prepisku sa administratorima stranice, obavezno napravite "print skrin"

- Insistirajte da proizvod opišu što bolje i preciznije

- Ukoliko ste naručili proizvod, a dobili nešto sasvim drugo, pokušajte da na normalan nacin ugovorite povraćaj novca

- Ukoliko se to ne desi, obavezno slučaj prijavite policiji i to odeljenju za visokotehnološki kriminal, ili tužilaštvu za visokotehnološki kriminal mejl vtkŽbeograd.vtk.jt.rs