Kako za Alo! kaže sociolog Natalija Marković, najveći problem našeg društva je što se na nasilje uglavnom odgovara nasiljem.

- U ovom slučaju ne treba akcenat da bude na tome kako agresoru treba vratiti agresijom, kao što izgledaju razmišljanja mnogih ljudi. Deca nikada nisu kriva! I to treba da nam bude prioritet. Dečak agresor je nasilje negde naučio, i na njegove prve potencijalne nasilničke aktivnosti niko nije reagovao, ni roditelji ni ustanove. Nije on odjednom postao nasilan, već je to ponašanje trebalo da bude prepoznato u ranijem detinjstvu, ili u neposrednom posmatranju ponašanja dečaka ranije – kaže naša sagovornica.

Zbog toga i rešenje ovog problema treba tražiti u prevenciji.

- Prevencija vršnjačkog nasilja ne treba da se ogleda u plakatima koji su polepljeni po školama, već na temeljnom radu i posvećenosti deci, prvenstveno od strane roditelja, a zatim i skretanje pažnje roditeljima od strane vaspitača, učitelja, profesora, pa sve do uključivanja rada sa pedagogom ili psihilogom – upozorava Markovićeva.

Kako dodaje, posebno zabrinjavaju komentari odraslih, koji se predstavljaju kao roditelji ili nastavnici, a smatraju da je lek za ovu situaciju nasiljem, traže adrese i ostale podatke dečaka koji su učestvovali u incidentu.

- Na taj način oni samo stvaraju nove probleme i pružaju loše primere svojoj deci i učenicima. Umesto toga, sa tom decom treba razgovarati i doći do saznanja šta ih je navelo na takvo ponašanje – zaključuje ona

Kako kažu stručnjaci iz UNICEF-a, ovakvi pozivi mogu da dovedu do ozbiljnih posledica.

- Digitalno nasilje kod žrtava može da dovede do osećaja uznemirenosti, neprijatnosti, ljutnje, ali, u ekstremnim slučajevima i do želje za novim nasiljem ili samoubistvom – upozoravaju iz UNICEF-a.

Svaka pretnja je novo nasilje

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute.

Primeri digitalnog nasilja su:

• širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama

• slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka

• lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.

Žrtve moraju da reaguju

Kako kažu iz UNICEF-a, žrtve nasilja na internetu treba prvo da potraže pomoć od osobe kojoj veruju iz okruženja, pedagogu ili omiljenom nastavniku u školi. Ukoliko ne žele da se obrate osobi koju poznaju, mogu da pozovu besplatan broj 19833 - Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.

BONUS VIDEO