Bacanje farbe na generala

, prihvatanje haške verzije srpske istorije, donošenje Inckovog zakona po kojoj bi bio odgovoran svako ko tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida, ali i konstantna medijska hajka na bilo koji pokušaj da se Srbija približi Rusiji i Kini, samo su nastavak antisrpske retorike koja je duboko ukorenjena na Zapadu.

U svojoj knjizi "Srbi u narativu Zapada" koju je napisao Slobodan Vuković autor navodi brojne dokaze anticivilizacijskog izveštavanja i šovinističkog duha brojnih Zapadnih medija.

Tako autor napominje da je pred agresiju na Srbiju, tj. u periodu od 1998. do 1999. godine u pet američkih štampanih medija (The Los Angeles Times, New York Times, Washington Post, Time) reč "genodid" upotrebljena je 220 puta, ali ne za Srebrenicu, već za srpske akcije na Kosovu i Metohiji. 

Vuković podseća na članak Roda Nordlanda koji je napisan za Newsweek u kojem se za Srbe kaže da su "autsajderi Evrope, žestoki mrzitelji odgojeni na samosažaljenju". Ovaj članak, inače klasičan primer za govor mržnje (u svom pravom, a ne samo medijskom značenju) napisan je samo četiri godine posle progona Srba od strane Hrvatske u zločinačkoj akciji "Oluja", ali za Nordlanda Srbi očigledno nisu zaslužili sažaljenje. Nordlandovo mišljenje prihvatio je (verovatno nesvesno) i Haški tribunal, te za zločine nad Srbima gotovo da niko i nije odgovorao u tom ruglu od suda.

Tomas Fridman, kolumnista i savetnik

, otišao je toliko daleko da je tvrdio da "elektroenergetska mreža, vodovod, most, put, fabrika u ratu moraju da budu meta". Vuković podseća i na činjenicu da je Fridman otvoreno priznao da je SAD u ratu protiv srpske nacije.

- Mi smo u ratu sa srpskom nacijom i svako ko se šeta po Beogradu treba to da shvati - rekao je Fridman za New York Times.

Umesto da nosi košulju sa poprečnim dezenom zbog govora mržnje, Fridman je trostruki je dobitnik Pulicerove nagrade. NJega niko neće krečiti, njega niko neće etiketirati kao ratnog zločinca, niti će se o njemu pričati kao o ratnom huškaču što je svakako bio (zagovarao i okupaciju Iraka). Kada umre, njegove pokvarene kosti spustiće u zemlju, a u Srbiji će mediji koji se finansiraju iz SAD objaviti vesti da je "preminuo veliki novinar".

Imajući u vidu razmere propagandnog rata koji je protiv srpskog naroda vođen pre i tokom agresije 1999. godine, ostaje nam samo da pažljivo posmatramo delovanje onih koji novac primaju iz istih krugova odakle su ih primali i oni koji su kreirali "crnu legendu o Srbima".