"Ustanovili smo da je u celom svetu imuna reakcija na kombinaciju vakcina zaista dobra, zapravo je viša od praga postavljenog kod dve doze vakcina Oksforda i Astrazeneke", rekao je Rojtersu Metju Snejp, profesor na Oksfordu koji stoji iza istraživanja pod nazivom Com-COV2.

Svet ima moćno oružje za kraj pandemije

"Rezultati koji idu u prilog fleksibilnoj primeni cepiva daju nadu siromašnim državama koje će možda biti primorane da kombinuju vakcine različitih farmaceutskih kompanija u prvoj i drugoj dozi, ukoliko im ponestane zaliha. Mislim da će podaci iz ove studije biti posebno zanimljivi zemljama s niskim i srednjim dohotkom u kojima se stanovnici još uvek vakcinišu prvim dvema dozama", rekao je Snejp.

"Želimo da kažemo da se ne morate čvrsto držati pravila o primanju vakcina istog proizvođača kada dobijate drugu dozu... i da je u redu primiti različite vrste vakcina, naročito ako to ubrzava program vakcinacije", rekao je profesor.

Šta ako primite Moderninu nakon Astrazenekine?

Ukoliko nakon Astrazenekine vakcine primite dozu Moderne ili Novavaksa, u organizmu će se podstaći proizvodnja većeg broja antitela i bolji odgovor T-ćelija u poređenju sa vakcinacijom dvema dozama Astrazeneke, objasnili su naučnici sa Univerziteta Oksford.

Studijom sprovedenom na 1.070 dobrovoljaca ustanovljeno je i to da se vakcinisanje Fajzerovom i Biontekovom vakcinom, nakon koga je usledilo vakcinisanje Moderninom, pokazalo boljim u odnosu na dve uobičajene doze Fajzerove i Biontekove vakcine.

Vakcinisanje Fajzerovom i Biontekovom pa Novavaksovom vakcinom podstakla je proizvodnju većeg broja antitela u poređenju sa vakcinisanjem dvema dozama vakcine Astrazeneke, tvrde naučnici.

Rezultati objavljeni u časopisu "Lancet"

Rezultati studije Univerziteta u Oksfordu, koji su objavljeni u medicinskom časopisu "Lancet", ne izazivaju zabrinutost kada je u pitanju sigurnost.

Mnoge zemlje su pribegavale kombinovanju različitih vakcina i pre nego što su objavljeni pouzdani podaci o tome jer su se siromašne države suočile s rastućim brojem zaraženih, malim zalihama vakcina i sporim procesom vakcinacije zbog bezbednosnih razloga.

Dugotrajnost zaštite koju nude vakcine je pod nadzorom, a zbog porasta broja slučajeva zaraze razmišlja se i o dopunskim dozama. Nove varijante koronavirusa, među kojima su delta i omikron, povećale su pritisak da se kampanja vakcinacije ubrza.

Novi pristupi imunizaciji

Rezultati istraživanja u sklopu kojih se kombinuju različite tehnologije vakcina, Fajzerova i Modernina na bazi RNA poruke, vektorskog cepiva Astrazeneke i Novavaksove vakcine na bazi inaktiviranog virusa, mogli bi da doprinesu novim pristupima imunizaciji protiv drugih bolesti, rekao je Snejp.

Studija je pokazala i da je prva doza Astrazenekine vakcine nakon koje je osoba vakcinisana bilo kojom drugom vakcinom izazvala vrlo snažan odgovor organizma, u skladu s rezultatima istraživanja iz juna.

Svrha studije je bila da ukaže na to da kombinovanje, odnosno mešanje raznih vakcina nije bitno lošije od standardnog rasporeda vakcinisanja.