Uz jednoglasan komentar da ne veruju da će zaista doći do nukleranog rata i da ne razumeju sveprisutnu paniku kod komšija, posebno Hrvata koji danima besomučno kupuju jod, kalijum i aluminijumsku foliju, naši građani su opušteno odgovarali na pitanje Alo!: „Šta biste poneli u sklonište?“

Osim ukućana i kućnih ljubimaca, većina bi u privremeno sklonište pošla sa rezervama konzervi, tople odeće, flaširane vode i lekova za smirenje.

S. V. (81) kome je ovo treći rat - imao je jednu godinu kad je počeo Drugi svetski, bio je dobrovoljac na Slavonskom ratištu, nije uopšte zabrinut.

- Ne razumem šta su se ovi okolo toliko uplašili. Prvo, ako neko pritisne „crveno dugme“, ko zna koliko će nas preživeti. Ali svi ćemo jednog dana kod Svetog Petra, zar ne? - kaže ovaj penzioner, čija deca i unuci odavno žive u Švedskoj.

- U svakom slučaju, poneo bih slaninu, kantu masti, nekoliko flaša rakije i ličnu kartu.

Mioslav Mićko Knežević (60), radnik obezbeđenja iz prigradskog naselja u Beogradu, na jednom mestu čuva sva važna dokumenta i vrednosti, pa mu, ističe, ne bi bio problem da odmah nađe tu aktentašnu. Osim toga, poneo bi i tranzistor, konzerve hrane i sredstva za higijenu. Za razliku od njega, Miroslav Stojanović, muzičar, tvrdi da uopšte ne bi razmišljao o zlatu i dokumentima.

- Bez pršute, rakije, konzervi mesnog nareska i tunjevine ne bih nigde mrdnuo. Poneo bih i nekoliko sveća, jer verovatno ne bismo imali struje - kaže on.

Najiskreniji je bio Stefan Ž. (35), IT stručnjak iz Novog Sada.

- Osim baterije, konzervi, čistog veša i kondoma, sigurno bih poneo i nešto za smirenje, po mogućstvu biljno, vanevropskog porekla. Osteljiv sam na hemiju, ne pijem lekove za smirenje.

Za razliku od muškaraca, žene, bez obzira na godine starosti, ne bi mogle da zamisle boravak u skloništu bez bromazepama. Majke bi, naravno, prvo zbrinule sve neophodno za decu, a one mlađe bi spakovale mobilne telefone.

Marija J. (25), službenica iz Beograda, ne bi iz stana mrdnula bez oba telefona.

- Ponela bih i veliku eksternu bateriju, vodu, tablete za glavobolju i probiotik, vodu, integralni keks, čokoladu, ćebence i jastuk na naduvavanje, papirne i vlažne maramice, alkohol za dezinfekciju, rezervne maske, tranzistor. Ako bih imala vremena da se pripremim, uzela bih i termos s čajem ili kafom.

S. R. (46), službenica iz Zemuna, kaže da je zahvaljujući šarenim pilulama preživela podrum tokom NATO bombardovanja.

- Bilo nas je osmoro u 25 kvadrata, pored bureta sa kiselim kupusom koji se usmrdeo. To mi je bilo gore od bombi. Da nije bilo bromazepama, oka ne bih sklopila, tako da bez lekova nigde.

Suzana Ć. (48), domaćica iz Gornjeg Milanovca, već se opskrbila zalihama flaširane vode, pa bi nju, ćebad, dokumenta, lekove, sodu, kafu i gas masku ponela i u sklonište.

Aleksandar Obradović (55), radnik obezbeđenja iz Beograda, poneo bi toplu odeću, konzerviranu hranu, rakiju i cigarete.

BONUS VIDEO