Na osnovu rezultata nekih naših, ali i istraživanja stranih naučnika, dokazano je da je 80 odsto pogođenih ciljeva bilo civilno.

Koliko neselektivno su "birane" mete pokazuje i to što su uz infrastrukturne objekte kao što su 44 mosta i pet civilnih aerodroma, uništene i mnogobrojne fabrike, desetine škola, pa čaki i 176 istorijskih i arheoloških spomenika.

Za 78 dana koliko je trajala

, Alijansa je obavila 26.100 letova, od kojih 18.170 borbenom avijacijom, i izvela 2.300 vazdušnih napada po civilnim objektima, industrijskim i hemijskim postrojenjima, mostovima, infrastrukturi... Pogođeno je "Ušće", Ambasada Kine, RTS... Tog teškog proleća 1999. na SRJ je bačeno 415.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, a čak 112 udara izvedeno je municijom sa osiromašenim uranijumom i ispaljeno je prema priznanju NATO 31.000 uranijumskih projektila, a po ruskim izvorima 90.000. Gotovo polovina tih napada bila je u poslednjih 10 dana agresije.

Prema zvaničnoj mapi NATO, najviše projektila sa osiromašenim uranijumom bačeno je na Kosovo i Metohiju - 81 (u rejonima Prizrena, Đakovice, Dečana, Uroševca i Đurakovca), devet u centralnoj Srbiji i jedan na Crnu Goru.

Osim trenutnih razaranja, upotreba municije sa osiromašenim uranijumom i ekološka katastrofa koju je izazvao NATO bombardujući električne vodove, industrijska i hemijska postrojenja, sejala je smrt i za nas i za naše potomke jer je nesporno izazvala povećano obolevanje od malignih i autoimunih bolesti.

Lekari iz različitih oblasti, pre svih onkolozi, iskustveno tvrde da je to što je NATO svojim bombama sa osiromašenim uranijumom posejao otrove širom Srbije, koji su otišli u vazduh, vodu, zemljište i ušli u lanac ishrane, dovelo do drastičnog porasta broja obolelih od malignih bolesti - za gotovo 30 odsto.