Olga Stoiljković Trifunović, predstavnica sekcije Prve proleterske brigade, istakla je da se o

- Ona je počela 21. decembra 1941. u Rudom kad je formirao Prvu proletersku brigadu kao prvu regularnu vojnu, ratnu jedinicu partizanskih odreda, uz dogovor s Komunističkom partijom Jugoslavije. To nisu odobrili Rusi, ali je Tito istrajao. Zato smo na kraju rata, pri oslobođenju Beograda, imali četiri armije sa 800.000 ljudi pod oružjem - navela je naša sagovornica, i dodala da svake godine 4. maja odaje počast vrhovnom komandantu.

- Ovde sam drugovima iz Pule, Rijeke Vukovara i svih mesta bivše Jugoslavije koji su o svom trošku danas došli podelila knjigu „Ratne operacije vojske Jugoslavije 1941-45“ profesora Colića. Srbija nema čega da se stidi - rekla je  Olga Stoiljković Trifunović, potomak ratnika, koja u svojoj kući ima i albansku i partizansku spomenicu.

Srbija nema čega da se stidi

Počast Titu odao je i Vladimir Kapuralin iz Pule, jedan od osnivača  Socijalističke radničke partije Hrvatske.

- Ljagu na Tita, socijalizam i Jugoslaviju stavili su retrogradni, nacionalistički krugovi. Na svu sreću, ima mladih koje zanima istina. Kad je Vinko  Brešan snimio film „Maršal“ koji se davao u pulskom pozorištu, grupa srednjoškolaca nije imala karte. Već su bile rasprodate. U njihovim očima sam video tugu zbog toga - rekao je Kapuralin, a na naše pitanje da li Tita vole i njegovi naslednici,  priznao je da se njihov doprinos ogleda u tome što mu godinama tolerišu dolaske u Kuću cveća.

Lidija Todorović došla je sa 12 drugova iz Banjaluke.

- Tito nam je pružio školovanje, kulturu, vaspitanje, naučio nas je da cenimo drugog i poštujemo onog ko nam pomogne. Davao je radničkoj klasi, nije uzimao sebi - istakla je Todorovićeva, dok je Ruskinja Marija, kojoj su roditelji pričali da su sahrani jugoslovenskog predsednika prisustvovali svi svetski lideri, tek danas shvatila u čemu je štos.

- Kad sam videla sve ove ljude, neke kako plaču, shvatila sam zašto je Tito važan deo ne samo jugoslovenske, već istorije celog čovečanstva - rekla je Marija. 

Među brojnim posetiocima bili su i predstavnici udruženja „20 krajiških brigada“. General Mićo Grubor iz Drvara preživeo je strahote Četvrte ofanzive, u poslednjem ratu bio je pomoćnik generala Ratka Mladića.

- Dolazim zbog sećanja na izvanredne rezultate NOB-a, poštovanja prema vrhovnom komandantu koji je svim Jugoslovenima obezbedio izvanredan standard i najlepšu državu na svetu. Ona bi to i danas bila da nije bilo delovanja stranih i domaćih izdajnika - naveo je general, koji je 46 godina nosio uniformu, od toga 42 onu oficirsku.

Istog stava bio je i general Božo Novak iz Sanskog Mosta, nekadašnji komandant 350. raketnog puka u Ljubljani.

- Po dolasku u Beograd ušli smo u sastav brigade koja je oborila nevidljivi avion tokom NATO bombardovanja. Ratni sam general Vojske RS i kolege i ja smo dokazali kvalitet onoga što je imala Jugoslavija. Bila je to velika, slobodna država slobodnih ljudi. Josip Broz je čovek, a Tito je simbol slobode, mira. Poklonio sam se njegovim i senima svih onih koji su živote dali za našu slobodu. Žao mi je što mladi ne znaju kako je živeti u državi koju celi svet poštuje. Zli ljudi su iz egoističnih poriva razorili civilizaciju na Balkanu i uspostavili ovo stanje u kome se ljudi boje onoga što će sutra doći. To je moj odnos prema prošlosti, a ne idolopoklonstvo - zaključio je general Božo Novak.