Piše: M. J.

- Upad specijalaca sa dugim cevima u KBC u Kosovskoj Mitrovici pamtiću do kraja svog života - rekao je Elek na početku razgovora.

Poslednju isporuku medikamenata imali ste 2021. godine…

- Tačno je da je poslednja isporuka lekova bila 2021. godine. Tačno je i to da su dve isporuke medikamenata, čija je vrednost bila 600.000 evra, vraćene zato što nisu imale uputstvo za upotrebu na albanskom jeziku. U septembru prošle godine poslali smo zahtev za uvoz lekova, a mesec dana kasnije smo dobili odgovor da Briselski sporazum za lekove više ne važi i da se uvodi nova procedura za uvoz medikamenata.

Šta je ono što vam nedostaje, imate li kiseonika, lekova, vakcina?

- Trenutno se troše poslednje rezerve svih lekova. Fizioloških rastvora već nema pa ih pacijenti sami kupuju, a ponestaju i citostatici, insulin, anestetici, a ono što nas posebno brine je to što su pri kraju rezerve kiseonika koji je neophodan za porodilište, operacione sale, koronarnu jedinicu… Osim ovoga nedostaju i vakcine za naše najmlađe, te su i njihova preventiva i lečenje ozbiljno dovedeni u pitanje.

A za to vreme međunarodna zajednica kao da je slepa...

- Nažalost, moram da konstatujem da i ja i moj zamenik već 5-6 meseci upozoravamo da će se desiti humanitarna katastrofa ukoliko ne dobijemo adekvatne količine lekova, sanitetskog materijala, fiziološkog rastvora i kiseonika. Do sada na sve ove naše apele samo su predstavnici Unmikove administracije došli na razgovor.

Može li se reći da Priština ovakvim ponašanjem udara na najslabije, na bolesnike, na decu i stare?

- Sigurno je to da tzv. vlasti u Prištini stalnim terorom i pritiskom pokušavaju da izazovu nesigurnost kod srpskog naroda na severu KiM. Onemogućavanje lečenja je jedan od pritisaka sa kojima se narod suočava. Nije slučajno odabran KBC u Kosovskoj Mitrovici jer to je jedna od najvitalnijih i najvažnijih institucija na teritoriji Kosova i Metohije. Naš KBC je stožer opstanka i ostanka srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini.

Nedavno su specijalci naoružani dugim cevima upali u KBC, jeste li razgovarali sa pacijentima nakon toga, šta su vam rekli?

- Kulminacija stalne represije desila se prošle nedelje kada su specijalne jedinice tzv. kosovske policije nasilno upale u KBC u Kosovskoj Mitrovici. Upad se dogodio u ranim jutarnjim satima. Sve ovo se dešava naočigled naših radnika koji u to vreme dolaze na posao, naših učenika koji dolaze u to vreme na praksu i, što je najgore, sve to posmatraju naši pacijenti koji se leče na Internoj klinici. Za ovakvim upadom nije bilo potrebe, a nije imalo ni razloga. U razgovoru sa njihovim komandirom rekao sam mu da nema potrebe da lome vrata na vešernici i u kotlarnici i da prave premetačinu. Kazao sam im da smo spremni da otvorimo bilo koji deo KBC jer mi nemamo šta da krijemo. Naravno, nije bilo odgovora osim što smo dobili nekakav papir na albanskom jeziku na kojem piše da nije nađeno ništa. Odlazeći iz KBC-a uzeli su video-nadzor sa ulazne kapije koji do današnjeg dana nije vraćen. Epilog svega toga su zastrašeni zdravstveni radnici i učenici, a opet su najdeblji kraj izvukli pacijenti koji su toga dana bili vidno uznemireni i čije se zdravstveno stanje vidno pogoršalo. Sve medicinske ekipe bile su usmerene na saniranje posledica po zdravlje naših pacijenata koje su proizvele tzv. vlasti u Prištini.

Kada vam je bilo najteže u karijeri?

- Bilo je dosta teških momenata u mojoj profesionalnoj karijeri jer sam ja lekar od 1993. godine, ali moram sa dubokim žaljenjem da konstatujem da nikada nije bilo ovako loše. Sigurno ću se sećati ovog upada u KBC do kraja života. Mislim da ovo ne postoji nigde u svetu. Svuda u svetu je zdravstvenim radnicima dozvoljeno da se bave svojim poslom, nažalost, nama nije.

Policija zaustavlja bolničke sanitete, maltretira vozače i pacijente, šta takvim ponašanjem Priština poručuje srpskom narodu?

- Do sada smo izbrojali preko 210 zaustavljanja sanitetskih vozila bez obzira na to da li se kreću sa rotacijom ili bez nje, a često u našem poslu minuti život znače. Poslednji takav slučaj dogodio se juče u ranim jutarnjim satima u opštini Zubin Potok, prilikom povratka sanitetskog vozila iz Beograda kada su vozač, lekar i anestetičar bukvalno izbačeni iz vozila, pretresani kao poslednji kriminalci. Sve to trajalo je oko pola sata, i ponovo ništa nije pronađeno u sanitetskom vozilu što bi kompromitovalo rad zdravstvenih radnika. Ovakvim postupcima Priština šalje nedvosmislenu poruku srpskom narodu da nema pravo na lečenje, a pravo na lečenje je pravo na život koje je zagarantovano poveljom UN. Međutim, izgleda da osnovno ljudsko pravo ne važi za Srbe na teritoriji KiM.

Pre nekoliko dana ste rekli da ovakva situacija nije bila ni u vreme nemačke okupacije...

- Ovakva situacija, siguran sam, nije bila 1999. godine jer sam svedok i tadašnjih dešavanja, a u razgovoru sa našim starijim kolegama, rekli su mi da je ova bolnica nesmetano radila i za vreme Drugog svetskog rata od 1941. do 1945. godine. Takozvane vlasti u Prištini kažu da smo mi etnička zajednica sa najviše prava u Evropi. Evo mi ih molimo da nas na ovaj način ne štite i da nam ovako ne pomažu.