Godinu dana kasnije, iz neobeležene grobnice eshumirano je njegovo obezglavljeno telo, a glava pokojnika do danas nije pronađena.

“Ne mogu opisati neverovatno smirenje koje je zračilo iz pogleda oca Haritona. Širio je mir na sve nas jer je iz njega zračila molitva” seća se otac Danilo.

tog 15. juna presretnut je od strane OVK naočigled svedoka među kojima su bili i pripadnici nemačkih snaga KFOR-a, koji po izjavama svedoka nisu ništa uradili da spreče očiglednu otmicu. Oca Haritona su teroristi izvukli iz automobila i na silu ugurali u svoje vozilo.

Od tada se monahu Haritonu gubi svaki trag. Više od godinu dana nakon nestanka, tačnije 8. avgusta, njegovo telo iskopano je iz neobeležene grobnice u albanskom selu Tusus, a u neposrednoj blizini nađeno je još nekoliko tela ubijenih Srba, stradalih najverovatnije istog dana.

Izveštaj veštaka bio je šokantan. Haritonu Lukiću odsečena je glava i deo kičme oštrim predmetom, polomljena su mu rebra, kosti leve ruke i nekoliko pršljenova. Na mantiji je uočen veliki broj uboda u predelu srca, a na osnovu tragova posekotina na mantiji, u predelu stomaka, sumnja se da je bio i zverski rasporen.

Navodno je jedna žena albanske nacionalnosti videla

te je svoja saznanja ispričala njegovoj monaškoj braći. Sumnja se da je njegova glava bačena u neki od bunara u Prizrenu i okolini.

Izveštaj veštaka, svi prikupljeni dokazi i izjave svedoka predati su Međunarodnom sudu u Hagu, ali do danas nije rasvetljeno ko stoji iza mučenja i ovog svirepog ubistva.

Nešto, jer to ne može biti čovek, i dalje slobodno hoda ulicama. To nešto diše, vaspitava decu ili unuke, jede svojim krvavim rukama znajući da je đavo u njemu odsekao glavu drugom ljudskom biću, jednom bezopasnom monahu, a za taj neobjašnjiv čin, to nešto nikada nije snosilo posledice.

Ovo nedelo desilo se 1999. godine, na današnji dan, 15. juna, u Prizrenu.