“Pored uticaja na konkretne regionalne inicijative, veliki značaj ovog priznanja bi bio u tome što bi se smatralo kao početnom tačkom rastavljanja "grupe pet“ unutar

. To bi dodatno usmerilo pažnju ka legalnoj i političkoj specifičnosti kosovske situacije u kontekstu raspada Jugoslavije. Posle priznavanja od Izraela i Grčke, 'argumentativna panorama' bi se drastično promenila u korist Kosova”, kazao je Muhadžiri.

Uspostavlajnje diplomatskih odnosa Grčke i Kosova uticalo bi na to da premijer Aljbin Kurti postane fleksibilniji prema Evropskoj uniji, smatra Muhadžiri.

“Premijer Kurti ima istoriju veoma kritičkih stavova i u odnosima između Evropske unije i Kosova, i ne treba očekivati da će on hitro promeniti liniju razmišljanja i delovanja bez uspostavljanja nekih novih okolnosti. Značajne diskursivne izmene u relaciji EU-Kosovo bi mu jako dobro došle u kontekstu neophodnosti veće konstruktivnosti i prihvatanja izvesnih kompromisa. Jedna od tih promena mogla bi da bude priznanje Grčke”, ističe Muhadžiri. 

On ukazuje na podizanje nivoa političkih odnosa Kosova i Grčke, podsećajući da je sada posebno pogodan trenutak da Grčka donese odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa

, jer se Srbija u Vašingtonu obavezala da neće delovati protiv priznanja Kosova u periodu od jedne godine.

Muhadžiri objašnjava da grčki premijer ima veoma ambicioznu političku agendu, pa s toga ne treba da iznenadi perspektiva priznanja Kosova, za koju bi

bila posebno nagrađena.

“Grčki premijer Micotakis uspeo je da promeni imidž države u briselskim konstelacijama, jer se ponaša u skladu sa instrukcijama i zahtevima Unije. Poboljšanje opšte finansijske situacije i prevladavanje krize rezultat je evropske potpore od 31 milijarde evra. Promena dosadašnjeg institucionalnog stanovišta prema Kosovu zarad bitnog napredovanja u finalnoj etapi dijaloga, može obezbediti Micotakisu još više državničkog kredita u Briselu”, zaključio je Muhadžiri.