Štefan Lene, takođe dugogodišnji ekspert za Balkan u Fondaciji Karnegi za Evropu, smatra da na usporavanje pomenutog procesa pored ostalog utiče i prezauzetost Zapadne Evrope sopstvenim problemima.

Lene se slaže da još nije došlo do pravog izmirenja na području Zapadnog Balkana, ali po njemu ne postoji rizik od izbijanja masovnog nasilja ni u jednoj od zemalja regiona, ni približno nalik na oružane sukobe tokom 1990-ih.

On, međutim dodaje:

“Što se tiče brze izgradnje funkcionalne države, stvarnog pomirenja, kao i u pogledu reformi i vladavine prava, do svega toga nije došlo onako brzo kako su se mnogi nadali. U zemaljama Zapadnog Balkana i dalje imamo etnocentrične, nacionalističke elite, koje očigledno nisu posvećene stvarnom napretku”.

Prema oceni Kurta Volkera, odsustvo rešenja u odnosima između Srbije i Kosova, izlaže Zapadni Balkan opasnosti od dubljih i trajnijih potresa. Stabilnost regiona najviše zavisi od pitanja Kosova, kaže on.

“Mislim da će dugoročno gledano, ključ mira na Balkanu biti neka vrsta obostrane saglasnosti o obnavljanju direktnih veza između dve strane.

Uspostavljanje, na primer, trgovine između Srbije i Kosova. Uzajamno poštovanje, međusobno priznanje bi možda moglo doći kasnije, dok održavanje sadašnjih nestabilnih odnosa nije koristan put”.

Za razliku od ranijih pregovora između dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, koji su ulivali poverenje da je dogovor moguć - sadašnji premijer Kosova

„Kurti je uvek bio izuzetno kritičan prema dijalogu sa Srbijom. U osnovi je rekao da ‘ne bi trebalo da vodimo dijalog sa Srbijom, to nije prioritet'. Ali mislim da je donekle izmenio svoj stav. Mislim da razume da je dijalog neizbežan“.