On je izjavio da se jedino pod velikim pritiskom međunarodne zajednice može doći do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

“Iz nedavnih razgovora

i Srbije i sastanaka održanih u Briselu nismo videli nikakav pozitivan pomak, osim što su se strane sastale, a sve to je rezultat toga što Srbija očigledno želi da dijalog stagnira i propadne, insistiranjem na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom u verziji iz 2013. godine, verziji za koju je Ustavni sud Kosova utvrdio da krši Ustav u 23 tačke”, rekao je Ukaj.

Briselski sporazum

Podsetimo, u prvom Briselskom sporazumu, potpisanom 2013. godine uz posredovanje EU, predviđeno je uspostavljanje Zajednice srpskih opština, a 2015. godine strane su postigle dogovor o principima osnivanja ove zajednice. Tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga je zatim sporazum poslala na tumačenje Ustavnom sudu Kosova, koji je u presudi donetoj decembra 2015. godine ocenio da Sporazum u 23 tačke nije u skladu sa Ustavom.

Ukaj navodi da bi

i Sjedinjene Američke Države trebalo da intenziviraju napore na postizanju konačnog sporazuma između Kosova i Srbije. On ukazuje da bi jedino pritisak međunarodne zajednice, naročito na Srbiju, mogao da doprinese napretku u dijalogu. 

“Nedavni razvoj događaja na severu koji je pokrenuo evropsku i američku diplomatiju da uz veliki pritisak na strane u rekordnom roku postignu privremeni sporazum o registarskim tablicama, pokazuje da postizanje konačnog sporazuma zahteva takav međunarodni pritisak, posebno na Srbiju, koja je bila destruktivna i preteća pozicioniranjem vojnih snaga na granici sa Kosovom i pretnjom vojnom intervencijom”, istakao je Ukaj.

Nova vlada Kosova

On smatra da je nova Vlada Kosova pokazala konstruktivan pristup u procesu dijaloga sa Srbijom, iako je, podseća,

prioritet davao unutrašnjim pitanjima. 

“Ne zaboravimo da je premijer Kurti već izjavio da dijalog Kosova i Srbije nije bio jedan od njegovih prioriteta tokom predizborne kampanje za nacionalne izbore 14. februara, ali uz insistiranje Evropske unije, dijalog je postao prioritet”, zaključuje Ukaj.

BONUS VIDEO: