9K32 Strela-2 je sovjetski laki prenosni raketni sistem PVO prve generacije (NATO oznaka je SA-7B Grail). Namenjen je za uništavanje niskoletećih ciljeva u vazdušnom prostoru u uslovima optičke vidljivosti.

Raketno sredstvo može da se poveže sa minijaturnim radio-elektronskim tragačem pravca koji se može pričvrstiti na šlem nišandžije, koji ga ispaljuje sa ramena. Lansiranje iz stojećeg ili klečećeg stava. Strelac postavlja cev sa raketom na lanser, nišani i pritiska okidač. 

Razvoj sistema

Kao i druga sovjetska oružja iz doba hladnog rata, ovaj prenosivi sistem se pokazao popularnim u mnogim državama saveznicama Sovjetskog Saveza. Razvoj ovog relativno jednostavnog sistema počeo je 1959. godine, a osnovna verzija je puštena u upotrebu posle 1966. godine. 

Njena napredna verzija Strela-2M (SA-7B) sa poboljšanim infracrvenim sistemom navođenja, efikasnija bojeva glava i motor, uključujući novi uređaj za detekciju, je u upotrebi od 1971. 

Još jedna nadogradnja je napravljena kasnih sedamdesetih, u koju je ugrađena nova generacija sistema za navođenje. Ovaj sistem je osetljiviji, otporniji na infracrveno ometanje ili infracrvene lažne mete i ima značajno kraće vreme odgovora.

SFRJ je za potrebe naoružanja JNA otkupila sovjetsku licencu za sistem Strela-2M. Od 1984. u proizvodnji je usavršena verzija Strela-2M/A.

Borbena upotreba

Strela-2/2M aktivno se koristila u gotovo svim sukobima 1960-ih godina i za to vreme je postigla više stotina obaranja.

Smrtonosnost ovakvog sistema leži u pokretljivosti pucača da naizgled 'iskoči' u pogodno vreme i udari u avione koji lete nisko. 

Efekat takvog delovanja je dvostruk: Primorava ciljani avion da leti iznad i izvan dometa oružja, izlažući ga opasnostima od neprijateljskog radara ili snažnijoj odbrani PVO sistema, a ako avion nastavi da leti u dometu oružja kao što je Strela-2M, on nosi veći proračunati rizik da bude oboren od manjeg neprijatelja ispod ili iza aviona.

Strela-2M se pokazala najpreciznijom protiv niskoletećih aviona i helikoptera, a jedini veliki nedostatak je taj što se raketa samonavodi ka toploti, zato vojnici vežbaju gađanje osvetljavajuće mine koju ispale minobacači.

Oružje održava procenat pogodaka od otprilike 90%.

NATO agresija na SRJ

Tokom NATO agresije 1999. godine, Strela-2M, kao deo arsenala Vojske Jugoslavije bila je itekako uspešna. Oborila je tri bespilotne letilice, više krstarećih raketa, a najveći uspeh pogotkom američkog bombardera A-10 tanderbolt II.

Vojska Srbije

Nakon promena 5. oktobra 2000. godine, Srbija je uz finansijsku pomoć SAD uništila oko 9.000 raketa i oko 400 lansera ovog sistema. Međutim, danas, zahvaljujući aktuelnoj vlasti i njenom programu naoružavanja i jačanja Vojske Srbije, ovaj raketni sistem vraćen je u upotrebu, a remontom su resursi produženi na više hiljada raketa.