Zastrašeni najavama o ozbiljnom nedostatku energenata i svemu što će ih zadesiti na zimu, ali i onim što sopstvenim očima vide u prodavnicama i restoranima, mnogi obični Nemci, pišu tamošnji mediji, gotovo da ne spavaju od brige da li će moći da se prehrane.

Zbog situacije u Ukrajini, sektori prehrambene industrije u Nemačkoj su upozorili na nestašicu hrane ako cene sirovina nastave da rastu, pozivajući ministra poljoprivrede Džema Ozdemira da reaguje. Kristijan fon Buher, predsednik Savezne federacije nemačke prehrambene industrije, za nemački list „Bild“ istakao je da se u jednom trenutku neće postavljati pitanje koliko sirovine za prehrambenu industriju koštaju na globalnom nivou, nego da li se uopšte može doći do njih.

Hleb i mleko

Izveštaji rađeni u Nemačkoj ukazali su na to da predstoje znatna povećanja cena hleba i mleka u narednim sedmicama. Najrelevantnija industrijska udruženja predviđaju povećanje cene mlečnih proizvoda do 20 odsto, a peciva i do 30 odsto.

- Hrana ne bi trebalo da bude luksuz - rekao je Danijel Šnajder, direktor Centralnog udruženja nemačkih pekara, objašnjavajući da se, međutim, dešava upravo suprotno, te da su troškovi proizvodnje pekarskih proizvoda povećani 25-30%.

Kako za Alo! kaže Mihailo Dragićević, koji već više od 30 godina živi i radi u Berlinu, nikad ranije nije osetio ovakvu krizu:

- Ovo je pakao! Nisam mogao da zamislim da će u Nemačkoj doći do ovakvog stanja. Rafovi su često ili poluprazni ili su proizvodi koji ih popunjavaju preskupi! Već smo počeli da razmišljamo da menjamo plan i da se ipak ranije vratimo u Srbiju.

O najavljenim nestašicama struje i gasa i problemima koji se očekuju sa grejanjem u Nemačkoj već se pisalo prethodnih dana. Došlo je dotle da neki gradovi, a slediće ih i ostali, spremaju ogromne hale u kojima bi noćili oni koji ne mogu da priušte da se greju u svojim domovima. 

S druge strane, u Srbiji svega ima, po cenama koje se bez ikakve dileme i pristrasnosti mogu opisati kao pristupačne. Za osnovne proizvode ne brinemo, čak ni za to koliko će koštati. Što se energenata tiče, nismo pusto ostrvo, već deo Evrope, ali po svemu što sada možemo videti i čuti, lakše ćemo prebroditi zimu nego najmanje 90 odsto država na Starom kontinentu.

Dobro rodilo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je prinos pšenice ove godine dobar i da u proseku iznosi 5,02 tone po hektaru, što je nešto iznad višegodišnjeg proseka.

- Na 632.000 hektara pšenice imaćemo oko 3,2 miliona tona pšenice, a to je, sa prelaznim zalihama, dvostruko više od količine koja je Srbiji potrebna za godinu dana - rekao je Nedimović, ističući da će biti dovoljno pšenice za ljude, stoku i industriju, a biće je i za izvoz.

Ministar je govorio i o osnovnim životnim namirnicama. Podsetio je da su zamrznute cene za pet namirnica i naveo da će Vlada Srbije pratiti tržište i reagovati po potrebi, ali da ne očekuje cenovne skokove na tržištu.