A da Hrvate i te kako boli film koji stiže, pa hoće Srbima da zapuše usta, pokazuje i izjava predsednika te države Zorana Milanovića u Vukovaru: „Ne govorite da je 'Oluja' etničko čišćenje“. Milanović je, naime, poručio predstavnicima Srba u Hrvatskoj da prestanu da govore da je „Oluja“ bila etničko čišćenje i to dva dana pre premijere filma reditelja Miloša Radunovića.

MNOGO LOKACIJA

I nije to prvi napad. Već na sam pomen filma i trejlere koji su emitovani, hrvatskim mrziteljima svega što je srpsko ovaj filmski projekat postao je

trn u oku. Jasno je i zašto, s obzirom na to da će svet prvi put moći da vidi pravu istinu o stravičnom zločinu.

Srpska živa rana, zločin koji traje i na neki način se iznova i iznova ponavlja, prvi put je ovekovečen u filmu snimljenom iz našeg ugla. Hrvati su prethodno snimili „Generala“, veličajući ratnog zločinca (suđenog, ali nažalost ne i osuđenog) Antu Gotovinu i iskrivljujući istinu onako kako samo oni umeju. Sada su dobili pravi odgovor na to...

Miloš Radunović, reditelj filma koji je rasplakao sve koji su ga pre nekoliko dana gledali na premijeri za medije, kaže da je „Oluja“ antiratno ostvarenje.

- Ko god pogleda ovaj film, ako bude imao želje za ratom, onda nešto nije u redu s njim - naglasio je Radunović i dodao:

- Snimanje je bilo izazovno, sa preko 100 dana, na mnogo lokacija, rađeno je u doba korone, a posebno naporni za ekipu su bili prizori kolona sa mnogobrojnim statistima, starim automobilima i traktorima.

Radunović je naglasio da se trudio da njegov film ne bude propagandni pamflet nego da prikaže šta je doživeo jedan nesrećan narod.

- Ovo je emotivan rolerkoster. Ima veliki raspon emocija unutar filma - naglasio je reditelj.

VELIKI IZAZOV

Glavni glumac ratne drame koju ćemo od sutra moći da gledamo u bioskopima je Jovo Maksić. On je i sam izbeglica „Oluje“, pa mu je ova uloga bila izuzetno izazovna.

- Pozivam sve da pogledaju ovaj film. On se najviše tiče ljudi koji su izbegli iz te strašne „Oluje“, zasnovali kasnije nove porodice, asimilirali se ovde, u Srbiji, ali i dalje ostaje taj žal, neka nostalgija o svemu tome što se dogodilo - rekao je Maksić, koji je rođen u Bosanskom Grahovu i odrastao u Kninu, gde je živeo sve do progona Srba iz Hrvatske.

Nakon tog progona, Maksić je došao u Beograd gde je upisao Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića, kod kog je diplomirao 1998.