- Ponovo smo suočeni sa agresivnom politikom koja ugrožava mir u regionu i koja se dugo i, nažalost, od Zapada neometano koordinira od strane političkih i drugih struktura na čijem je čelu predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučićev ‘srpski svet’ uspeo je da destabilizuje Crnu Goru, državu koja je članica NATO i koja je do 2020. godine bila lider u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu. Pogledajte Bosnu i Hercegovinu! Protekle nedelje je vlast Milorada Dodika održala paradu bukvalno na mestu koje budi veoma loša i nesrećna sećanja na opsadu Sarajeva i stradanje velikog broja Sarajlija devedesetih godina prošloga veka. Politika o kojoj govorim je, umesto ka Zapadu, Srbiju okrenuo ka Rusiji, pa smo danas dalje od EU nego što smo to ikada bili. Glavna poluga Vučićeve destruktivne moći je, nažalost, Srpska pravoslavna crkva, koja, zajedno sa Ruskom crkvom, uspešno destabilizuju region.

Na pitanje gde prepoznaje udruženo delovanje dve crkve, Trajković je odgovorila:

- Nedavno smo imali priliku da vidimo ”misiju” Ruske crkve i njenog patrijarha Kirila u Bugarskoj, a onda i u Severnoj Makedoniji, gde su ruski sveštenici, u razgovoru sa makedonskim crkvenim velikodostojnicima, pokušali da izdejstvuju da Makedonska pravoslavna crkva, inače priznata od strane SPC, tomos ne traži i od Vaseljenske patrijaršije. Naravno, cilj je da se zadrži dominacija ruske crkve - a potom dodala:

- Moram da pomenem i veoma čudnu ”misiju” našeg patrijarha Porfirija, koji nema običaj da se, recimo, ponekad sretne i sa opozicionim liderima u Beogradu, plašeći se valja da bi time mogao iznervirati Vučića, čije političke naloge uredno izvršava.

Kada joj je postavljeno pitanje koje naloge, Rada je odgovorila:

- Sve! Iako je patrijarh Porfirije u svom govoru u Pećkoj patrijaršiji poslao poruke mira, njih su ubrzo neutralisali agresivni potezi beogradske vlasti i SPC, koji su za cilj imali podsticanje incidentnih situacija i dalje antagonizovanje ionako antagonizovanog srpskog i albanskog naroda. Vučić čini sve kako bi i Srbiji i regionu vratio sećanja na sva zla koja smo dominantno činili devedesetih godina prošloga veka. Ovakvom se politikom podgrejavaju emocije izuzetno loše po Srbe koji žive u susednim državama – antisrpsko raspoloženje naših suseda.