U tom intervjuu Pantić čak kaže da "Sveti Sava nije bio Srbin, on je bio Grk".

Niko od hrvatskih novinara, naravno, nije reagovao na ovakve nebuloze.

- Velika laž je Vuk Karadžić. Vuk Karadžić je laž, kao i Sveti Sava - zaključio je on.

On je rekao i da je "Stefan Dečanski drugi sin Stefana Nemanje", iako se Stefan Dečanski rodio 85 godina posle smrti Stefana Nemanje i njegov otac je kralj Miljutin.

Podsećamo, Sveti Sava bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog.

Kao mladić dobio je od oca na upravu srpsku zemlju Zahumlje. Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.

Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.

Vuk Stefanović Karadžić je najznačajniji srpski lingvista XIX veka, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Najznačajnija je ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka.

Milojko Pantić je u žižu javnosti došao i 2019. godine kada je policija utvrdila da je upravljao vozilom u stanju veoma teške alkoholisanosti, pošto je na alkometru očitana vrednost od 1,73 promila.