Aleksić gomilom laži i bolesnih konstrukcija i optužbi koje je izrekao, pokušava da napravi uvertiru za sutrašnju sednicu, ali ništa konkretno, nije rekao o samom problemu Кosova i Metohije. Ni šta je politika kakvu zastupa, ni kakva su rešenja koja nudi.

To se, doduše, ne može ni očekivati od čoveka koji je, kao član delegacije Skupštine Srbije, na sastanku u Strazburu, kada je bio pozvan da kaže nešto o problemu КiM, rekao da ga ta tema ne interesuje. I to je tačno. Njaga interesuje da lažima i klevetama pokuša da sruši predsednika Vučića i da tako dođe na vlast.

Jedino za šta se Aleksić borio u Starzburu jesu interesi Šolakovih medija. Činjenica je da ni ne možemo od njega da očekujemo da se za КiM bori sa istim žarom sa kojim se bori za interese Dragana Šolaka, a on sam najbolje zna zašto je to tako.

U Aleksićeve laži ne veruju ni oni koji ga najbolje poznaju, stanovnici Trstenika, a čitava Srbija vrlo dobro zna koliki je doprinos današnjoj teškoj situaciji u vezi sa КiM dala katastrofalna politika Aleksićevog šefa Vuka Jeremića. Izmestili su pitanje КiM iz Ujedinjenih nacija, lagali su i varali članice Saveta bezbednosti koje su podržavale Srbiju i radili im iza leđa, vodili tajnu politiku, zbog čega su ljudi napuštali pregovarački tim Srbije i na kraju postavili katastrofalno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.

Zato se Aleksićevoj i Jeremićevoj "borbi" za Кosovo i Metohiju najviše raduju prištinske vlasti, a imamo priliku da vidimo da upravo sa njima sinhronizuju svoje delovanje u Skupštini Srbije.

Na njihovu žalost, ni laži, ni bolesne konstrukcije, ni podrška Šokalovih medija neće pomoći Aleksiću i Jeremiću da poprave ugled kod građana Srbije, osim kod onih kod kojih su već najpopularnije političke ličnosti, a to su albanski separatisti na Кosovu i Metohiji.