“Ko nije za sebe, nije ni za druge” – to je, izgleda, moto kojim se vodio lider Narodne stranke Vuk Jeremić u “poslovanjima” koja su godinama nakon njegovog predsedavanja Generalnom skupštinom Ujenidnjenih nacija počela da izlaze na površinu.

Jeremić je, doduše, malo drugačije primenio ovu narodnu poslovicu, te je gledao sebe, a druge tek toliko da opet za sebe pribavi korist. A ti “drugi” su svi pod istragama ili u zatvorima. Afere bukte, a u svima njima se pominje i jedno te isto ime čoveka od koga su svi ” ti drugi” tražili savet, kontakte, način da zloupotrebom i mahinacijama dođu do interesa.

Taj čovek, savetnik, ili u ovom slučaju ako imamo na umu kome su saveti deljeni – konsiljere je upravo Vuk Jeremić.

Početak “karijere”

Slučaj Patrika Hoa je, svakako, prvi u nizu.

Vuk Jeremić je za vreme svog predsednikovanja Savetom bezbednosti UN pomagao Hou kao posrednik koji ga je upoznavao sa kontaktima koji su kasnije uvlačeni u mrežu kriminala i korupcije, a o svojoj konsultantskoj ulozi Jeremić je morao čak i da svedoči pred sudom u Njujorku.

Bivši hongkonški ministar i biznismen Patrik Ho osuđen je na zatvorsku kaznu zbog višemilionske šeme za podmićivanje afričkih lidera i poslova sa dijamantima i u oblasti energetike.

Jeremić se, naravno, javno, odrekao Hoa koji je zbog korupcionaške afere osuđen na tri godine zatvora.

Jeremić je, od prvog dana bio u neviđenoj panici da će sadržaj Hovog telefona otkriti sve njihove prepiske.

Razrada “karijere”

Kako je mislio da se rešio Hoa, tako je buknula nova afera sa sinom predsednika SAD, Hanterom Bajdenom.

Bajden se prvi put sreo sa Jeremićem 2014. godine, kada je on bio direktor meksičke državne energetske kompanije Pemek (ova funkcija srpskoj javnosti nije do skora bila poznata), a Bajden je sedeo u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije Burisma Holdings. Mejlovi pokazuju da su njih dvojica bili uključeni u razgovore o partnerstvu između svojih kompanija.

Jeremić, koji je u to vreme bio konsultant za CEFC, a u stilu pravog konsiljerea 5. decembra 2015. pisao je Bajdenovom saradniku Šverinu:

– U nedelju, 6. decembra, imaću privatnu večeru u Vašingtonu sa starim prijateljem iz Kine — jedan od 10 najbogatijih kineskih biznismena. On je predsednik i većinski vlasnik CEFC China Energi, druge po veličini privatne kompanije na Šangajskoj berzi. Veoma je mlad i dinamičan, sa vrhunskim vezama. Nedavno su počeli da ulažu u inostranstvo (milijarde dolara) i planiraju da urade mnogo više. Uveren sam da će iz toga u budućnosti proizaći mnogo zanimljivih projekata – napisao je Jeremić Bajdenu.

Takođe, Jeremić se viđao sa ljudima zaduženim za bezbednost i odbranu u vrhu SAD establišmenta i ugovarao podršku potrebnu za funkciju za koju se pripremao, odnosno kako bi postao generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

“Master konsiljere”

Poslednje u nizu ime koje se spominje, ali ujedno i najzanimljivije, jeste ime ukrajinskog tajkuna i oligarha Mikole Zločevskog!

Naime, i dok se Jeremić srpskoj javnosti predstavlja kao “rusofil” i kune se u “majku Rusiju”, operativac CIA Bred Džonson otkrio je da je Jeremić blisko sarađivao sa tajkunom, Ukrajincem, Mikolom Zločevskim koji se nalazio u samom vrhu ukrajinskih bezbednosnih službi!

Džonson piše da je Jeremić naveo da je od vlasnika Burisme, Mikole Zločevskog, primio zahtev da se sastane sa njim 2013, a da je tokom sastanka, Zločevski tražio pomoć Jeremića u vođenju istrage ukrajinskih vlasti o aktivnostima njegove kompanije.

Ono što posebno privlači pažnju u ovom tekstu jeste trenutak u kome Jeremić dolazi u vezi sa Ukrajincem Zločevskim.

Sve se dešava 2013. godine dok je Jeremić bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. U to vreme Zločevski nije bio ministar, već tajkun i oligar, a istovremeno zamenik sekretara za ekonomsku i socijalnu bezbednost u Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu.

Dok se predstavlja kao rusofil sarađuje sa Ukrajincima

Ako uzmemo u obzir “poslovanja” Vuka Jeremića i njegovu funkciju konsiljerea za gore navedene persone, postavlja se pitanje za čije se interese borio ovaj srpski političar, koji je punio džepove zapadnim novcem, a sada se lažno predstavlja kao rusofil dok je sarađujivao sa Ukrajincima?

I dok je koristio diplomatski status koji je imao zbog Srbije, koju je trebalo da predstavlja na najbolji mogući način, on je sopstvenu zemlju obrukao. Niti se borio za srpske interes, a niti za mir, što je trebalo da bude glavni moto njegove pozicije.

Zato se potpuno predao svojoj novoj funkcije konsiljerea, jer kao što kaže početak teksta “ko nije za sebe…”

Drugi su nebitni.