Ne verujući svojim očima, ni svedocima tog čina, Istinomer se, podstaknut tračem opozicionog poslanika Miroslava Aleksića, od kojeg je krenula cela afera, obratio Belgijancima, i danas objavio njihov izveštaj.

Svako koga zanima taj „izveštaj“ će lako naći na internetu, i svako će sam primetiti da je – bar u interpretaciji Istinomera, pošto originala nema i ne zna se šta sve u njemu piše – reč o klasičnom zasenjivanju prostote.

Nagomilani su bombastični nazivi institucija i zvanja: „šef multimedijalne i kreativne tehnologije sa Erazmus univerziteteta u Briselu“, „belgijski fektčeking portal Knack“ i tehnologije koje treba da uliju strahopoštovanje: „analiza nivoa greške“, „metoda koja je trenutno najviše priznata u naučnoj literaturi“, „forenzičku tehniku koja analizira nivoe kompresije“.

Šta to kažu Belgijanci a prenosi nam Istinomer….

„Svetlije oblasti u ELA vizualizaciji sugerišu viši nivo kompresije na datoj fotografiji, što ukazuje na potencijalnu manipulaciju.“ Potencijalnu!

„Posebno jak pokazatelj manipulacije su mesta na kom CATNet pokazuje crvenu boju, što je u posmatranom slučaju lice ili telo predsednika Vučića“. (Na čemu je manipulisano, na licu ili telu? Na telo Vučića s jedne slike stavljena je glava s druge? Da li to to znači?)

Belgijanci kažu da su fotografije verovatno bile predmet digitalne manipulacije. Kurir piše: sigurno jesu, oni su ih „kropovali“, obsekli su im periferne delove kad su ih objavljivali. Zato su sada objavljene onako kako su načinjenje, i sa metapodacima koji nedvosmileno ukazuju kada su nastale.

Istinomer, ni posle izveštaja iz Belgije, ne odgovara na pitanja:

1. Da li su fotografije koje smo mi, zbog interesovanja javnosti, vođeni novinarskim nervom, objavili, snimljene u „Ribnikaru“?

2. Da li su snimljene u četvrtak, 8. juna, kako to tvrdi Miki Aleksić, ili 17. maja, kako tvrdimo mi i desetine svedoka, od Vučićevih saradnika, preko osoblja škole do nekih đačkih roditelja?

Kurir tvrdi: da, jesu snimljene u „Ribnikaru“, i ne, nisu snimljene 8. juna, nego 17. maja.

Istinomer se nalazi u procepu između činjenica i zadatka koje je prozapadnim medijima postavio Dragan Šolak, spiritus movens aktuelnih protesta u Srbiji i pisac zahteva da se frekvencije oduzmu od Hepija i Pinka i daju Novoj S i TV N1.

Odavno je raskrinkan mehanizam Dragana Šolaka: ima političko krilo, ima svoje medije, i ima „neprofitne medije i NVO“ koje povremeno, u određenim situacijama, angažuje da bi dali verodostojnost njegovim akcijama.

A ova je situacija vrlo „određena“: zahtevi koje je deo opozicije kao kukavičje jaje podmetnuo građanima što su izašli na ulice da bi iskazali tugu zbog masovnih ubistava, i pobunu protiv nasilja, ne ostvaruju se. Energija i emotivni naboj protestnih šetnji jenjavaju, a političari nemaju ni harizmu, ni snagu ni ideje da bi ih poveli i usmerili.

Šolakovi mediji huškaju na „radikalizaciju“ protesta, o tome govore i neki stranački funkcioneri, ali niko još nije izneo konkretan plan delovanja u tom pravcu.

Zato je skup zakazan za petak za Šolaka biti ili ne biti, i zato je mobilisao sve svoje snage, od notornog Ćute do „spavača“ iz Istinomera.