Piše: Gordana Janićijević

Možemo li da povučemo paralelu između protesta u Francuskoj i ovih kod nas, osim da su ovde malobrojniji i ima mnogo manje mladih?

- Ja se zaista nisam mnogo bavila ovim protestima ovde, mada je jasno da iza njih stoji opozicija, mada očito ima ljudi koji su, sasvim legitimno i normalno, nezadovoljni različitim sferama života. Meni smeta što organizator krije svoje lice, što ne šalje jasne poruke u vezi s najbitnijim temama: mirom, Kosovom i Metohijom, pitanjem budućnosti, dalje izgradnje zemlje i države...

Složićete se da se tako važna pitanja ne rešavaju na ulici.

- Naravno! U demokratskim državama sva ta bitna pitanja se rešavaju u institucijama sistema. Isključivo. Hoćemo li ponovo da palimo skupštinu, da pričamo o 5. oktobru? Pa revolucionari iz tog perioda su prilično razočarani. Upravo su oni očekivali od ovih koji su danas na ulici boljitak, nova radna mesta, napredak, a ne rasprodaju zemlje i dalje nazadovanje.

Kada dotakosmo 5. oktobar, shvatili smo, ali kasno, da je tada pitanje svih pitanja trebalo da bude: ko treba da dođe posle Slobodana Miloševića, umesto njega.

- Vidite, to je centralno pitanje i sada. Traži se da Vučić ode, a pogledajte šta se Srbiji personalno nudi. Jasno je i onima koji Vučića ne obožavaju, ali ga uvažavaju, da je dobro što je baš on predsednik.

Neke iritira što se oglašava po svim pitanjima. Ukazuje li to na nefunkcionsanje institucija sistema?

- Svi se obraćaju Vučiću kada imaju problem, a kada on odgovara na postavljena pitanja, ispada da ga ima mnogo. A kada ne bi odgovarao, zamerilo bi mu se što se ne oglašava. On ima osećanje odgovornosti da rešava probleme građana koji ne spadaju u opis njegovih poslova, kako bi prevenirao sve situacije za koje proceni da mogu da eskaliraju.

Sa političkih, da pređemo na društvene teme. I posle dva meseca još uvek su nam u glavi nemili, tragični majski događaji. Prvo smo bili u šoku, a onda pokazali brdo emocija.

- U pravu ste. U jednom trenutku, Srbija je zanemela i to je znak te kolektivne empatije. Reagovalo se brzo. Organizovani su brojni stručni timovi, videlo se da treba da se radi sa školom, sa roditeljima, da policija treba da se više angažuje, pojačani su stručni timovi u školama. To je ono što gradi. Nažalost, neki su tu tragediju pokušali da zloupotrebe zarad sticanja jeftinih političkih poena, i to je ono što razgrađuje. Oni koji nemaju dovoljno političke i državničke kreativnosti biraju put za koji misle da će im lakše doneti uspeh. To je pogrešan put. Napad na Vučića i njegovu porodicu opoziciji ne podiže rejting.

Odavno tragam za sagovornikom na temu: Zašto se SANU ne oglašava o bitnim pitanjima u ovako teškim vremenima i zašto se smatra za jeres ako Crkva javno progovori o nekim društvenim temama koje nas izjedaju? Otkud toliki animozitet između SANU i Crkve?

- SANU ima ogroman potencijal. Ali i problem. Sam način ulaska u Akademiju je problematičan jer je bitnije lobiranje od kvaliteta kandidata. Zato najbolji i nisu u SANU. Drugo, u Akademiji na prste jedne ruke mogu da se izbroje žene, iako žena doktora nauka ima više od 50 odsto. SANU upravo nedostaje ta ženska, pokretačka energija. Slažem se i da bi Akademija morala neka važna pitanja da stavi na dnevni red i javno iznese svoje predloge kako bi se život građana Srbije poboljšao. Sukob između SANU i SPC se malo potencira. Crkva i te kako ima pravo da iznese stavove o svim bitnim pitanjima. Zapravo, mi moramo da radimo na jedinstvu u svim oblastima koje nam je preko potrebno, a ne na razaranju svega vrednog.

Imamo li elitu, kvazielitu ili dve paralelne?

- Prava elita sebe tako ne doživljava. Prava elita u različitim sferama je opsednuta realizacijom pravih programa i uglavnom se time i bavi. Prava elita smatra da je na drugima da odrede ko pripada eliti. S druge strane, kvazielitizam je na delu i vidljiv. Oni sebe smatraju elitom, a sigurno je da oni to nisu.

Zašto tako neselektivno prihvatamo sve što nam se nudi sa Zapada, što je u neskladu sa našom istorijom, tradicijom, kulturom? Evo najnovijeg primera, Noć veštica nam se uvukla u nekakav kalendar događaja koji se obeležavaju.

- Ne možete protiv otvorenosti koju nam nude društvene mreže. To ne možemo ni stopirati ni zaustaviti. U redu, deca treba da znaju o Noći veštica, ali i o srpskom kolu. Zapravo, nudeći našu kulturu i tradiciju treba blago usmeravati mlade ljude i mlade roditelje.

Poštovala sam vašu želju da ne govorimo o vašoj kandidaturi za mesto ministra prosvete.

- To je u proceduri. Na to mesto predložio me je predsednik moje partije Ivica Dačić, Vlada je to prihvatila i poslala u skupštinsku proceduru.

Poslednje pitanje: hoćemo li mi uspeti da sačuvamo naše tanane duše prolazeći kroz pakao poslednjih tridesetak godina?

- Hoćemo. Uspeli smo u tome kroz tešku istoriju, uspećemo i sada.

BONUS VIDEO