Suočeni sa ničim obuzdanom diskriminacijom Kurtijevog režima u Prištini i svakodnevnim maltretiranjem od strane pripadnika specijalnih, militarizovanih, monoetničkih albanskih snaga tzv. kosovske policije, jedan broj naših sunarodnika se odlučio na oružani otpor, a rezultat toga je bio gubitak života kako albanskog policajca, tako i srpskih pobunjenika. Mi iskreno žalimo zbog žrtava tog sukoba, duboko uvereni da nema oružanog ili u bilo kom smislu nasilnog rešenja za veliki politički i društveni konflikt na KiM, koji postoji u dugom trajanju. Ostajemo još odlučniji da pomognemo našem narodu da opstane na KiM i da nikada, ničim i ni na koji način ne priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost lažne države Kosovo.

Ovo je poručio na početku intervjua za Alo! Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, koji, između ostalog, slovi za jednog od najboljih poznavalaca i analitičara domaćih i spoljnih (geo)političkih prilika.

Za naš list, osim događaja na Kosmetu, Starović je posebno analizirao istorijski govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Predsednik Vučić poručio je da diže glas u ime svih onih koji poštuju međunarodno pravo i Povelju UN. Ima li taj glas ko da čuje i ko sve sada u svetu govori istim tim glasom?

- Dobro je poznato da veliki i moćni oduvek imaju selektivni pristup primeni međunarodno javno-pravnih normi, dok je za nas koji to nismo dosledna primena istih tih normi zapravo jedino utočište. Međutim, ne smemo ignorisati ni to da se svet ubrzano menja i da je sve više država koje su slobodarski opredeljene i koje se, bez obzira na svoju veličinu i snagu, zalažu za principe suverene jednakosti i žele da grade međunarodne odnose zasnovane na pravilima, čiji je najbolji izraz upravo Osnivačka povelja UN. S tim u vidu, sasvim sam siguran da je govor predsednika Vučića bio dobro primljen među većinom prisutnih delegata, ali i zapažen među onima koji se sa nama ne slažu.

Koliki je, uopšte, značaj obraćanja našeg šefa države na zasedanju GS UN?

- Generalna skupština UN predstavlja najvažniju pozornicu, a ponekad i arenu svetske diplomatije. Zapisnici sa zasedanja GS UN predstavljaju prvorazredni izvor za proučavanje diplomatske istorije i istorije međunarodnih odnosa. I kao što danas vredni istoričari pasionirano čitaju zapisnike sačinjene unutar sistema UN iz pedesetih ili šezdesetih godina 20. veka, ubeđen sam da će za pola veka neki stručnjaci koji se još uvek nisu rodili imati priliku da čitaju govor lidera jedne nevelike zemlje, koji je imao hrabrosti da ukaže na sve nepravde i nedoslednosti koje su prelomljene preko leđa njegove države, ali i da iznese viziju boljeg i pravednijeg sveta koji nas čeka u budućnosti.

Predsednik Vučić naveo je i da nema zapadne zemlje koja nije brutalno pogazila međunarodno pravo 1999. godine, kada je bombardovana Srbija. Često ste u kontaktu sa zvaničnicima tih zemalja, ima li kod njih preispitivanja, da ne kažemo kajanja?

- Ne bih to nazvao kajanjem, ali neretko se dešava da zvaničnici zapadnih država prihvate naše argumente i u razgovorima bez uključenih mikrofona i kamera kažu da je politika njihovih država prema Srbiji i Balkanu u širem smislu bila pogrešna. Međutim, gotovo uvek sledi nastavak u kojem će insistirati da sve to predstavlja završenu stvar i da je potrebno okrenuti se budućnosti ili nešto slično. U tom smislu, uz retke izuzetke, ne vidim još kod većine sagovornika sa te strane sveta spremnost za suštinsko preispitivanje poteza koje su njihove države povlačile u prethodnim decenijama.

Gde je planeta krajem septembra 2023? Umire li dosadašnji svetski poredak, rađa li se novi? Ili je to samo pusta želja...

- Nesumnjivo je to da se nalazimo u vremenu promena, a o njihovoj brzini i razmerama možemo najbolje prosuditi ako se osvrnemo malo unazad i sagledamo kako je svet izgledao pre samo 10, 20 ili 30 godina, što sagledavajući procese sa aspekta dugog istorijskog trajanja predstavlja tek treptaj oka. Razumevajući to, sasvim je izvesno da će se 21. vek značajno razlikovati u odnosu na prethodni. Pacifik je već danas preuzeo ulogu svetskog jezera od Atlantskog okeana, najdinamičnije promene očekuju se narednih decenija na zapostavljenom Crnom kontinentu, a Evropa sve više ostaje na periferiji magistralnih tokova svetskog razvoja. Ne smemo, međutim, smetnuti sa uma ni to da je naša sudbina u velikoj meri određena našim geografskim položajem, te da intenzitet promena koje se naziru neće biti jednak u svim delovima sveta.

Srbija na primeru Kosova i Metohije najbolje oseća svu silu nepravde velikih. Možemo li, ipak, u tom lavirintu naći neki put koji nije do kraja posut trnjem?

- S problemom Kosova i Metohije se naša država, ili bolje da kažemo naše države, suočava već bezmalo dva veka. Nažalost, bojim se da smo u tom dugom vremenskom periodu sva dobra rešenja potrošili ili propustili. To, ipak, ne znači da se nećemo neodustajno boriti za očuvanje vitalnih nacionalnih interesa i opstanak našeg naroda u južnoj srpskoj pokrajini. Na tom putu nema ni lakih ni brzih rešenja i u tom smislu, trnje nas svakako neće zaobići. Međutim, kao što to i predsednik Vučić često ističe, za nas predaja nikada nije bila, niti će biti opcija koju razmatramo.

Delite li sa nama utisak da je mala Srbija pokazala i dokazala da nije nužno svrstati se na nečiju stranu u sudarima velikih? U dobrim smo odnosima sa SAD, Rusijom, Kinom, na putu smo ka EU... Kako u tome uspevamo?

- Duboko verujem da je upravo to jedini ispravan kurs spoljne politike Srbije. Iako ta staza kojem se krećemo s vremenom postaje sve uža i sa obe njene strane se nalazi provalija. Malo je država u našem delu sveta, a govorim i o mnogima koji su daleko moćniji od Srbije, koje su se odlučile za kurs političke nezavisnosti i vojne neutralnosti. Naizgled deluje lakše stati pod kišobran neke velike sile, ali ako se odlučite na takvu ulogu, ulogu klijenta, pre ili kasnije ćete se naći u poziciji da morate sprovoditi politiku velikih sponzora, čak i kada se kosi sa vašim nacionalnim interesima. S tim u vidu, moramo ljubomorno čuvati svoju suverenost, ma koliko teško to bilo u pojedinim trenucima, jer jedino takva politika donosi rezultate na duži rok.

BONUS VIDEO