PIŠE: A. ILIĆ

Iako se opozicija mesecima krila iza građanskog protesta, govoreći da s njegovom organizacijom nema ništa, ubrzo je sve to prerastao u borbu za liderstvo u opoziciji, a građanski zahtevi su zaboravljeni i pretvoreni u politički zahtev opozicije: dolazak na vlast, što znači raspisivanje izbora.

Na odgovor predsednika Aleksandra Vučića da se do kraja godine raspišu izbori, opozicija je reagovala uobičajeno neartikulisano i nespremno. Proevropsko krilo čeka istraživanja da vidi u koliko će kolona, što govori da ih programi i ideje ne zanimaju, nego kojom kombinacijom prelaze cenzus, dok desnica dosledno pokušava da sramno skupi političke bodove na kosovskoj tragediji.

UTISAK NEDELJE EMISIJA U KOJOJ PADAJU MASKE

U poslednjem Utisku nedelje niko od predstavnika opozicije nije imao odgovor na dva pitanja: kako su sada kada to njima odgovara uslovi za izbore dobri, a spojeni izbori poželjni iako su govorili da nema demokratskih uslova za održavanje izbora i mesecima nasrtali na medije i institucije u Srbiji. Na jednostavno pitanje voditeljke da li će izaći na izbore u decembru ako budu spojeni, Lutovac je nevešto pokušavao da se izvuče samo njemu jasnim frazama poput „kampanje sa građanima na ulici“, „mi ćemo pozvati građane da nam pomognu“ i rečima da ne može opozicija sve sama (?).

Sa njim je u emisiji bio i pravni zastupnik Zeleno-levog fronta - Ne davimo Beograd Svetislav Kostić, koji je, ne trepnuvši, izjavio sledeće:  „Vi imate sledeću situaciju: imate opoziciju koja izlazi sa SVOJIM predlozima i zahtevima. Imali smo proteste u maju, koji su okupili veliki broj ljudi jer su se slagali sa zahtevima.” Dakle, mi smo 1. oktobra čuli od Zeleno-levog fronta - Ne davimo Beograd da su to sada odjednom zahtevi opozicije. A sve do sada slušali smo preko stotinu izjava opozicionih lidera kako su oni samo tehnički organizatori protesta, a da su u pitanju zahtevi građana. Tako je Miroslav Aleksić 24. maja rekao da „su zahtevi građana koji se okupljaju na protestima Srbija protiv nasilja sasvim jasni“. Sa pravom su, dakle, građani besni na opozicione lidere jer su shvatili da su emotivnom manipulacijom iskoristili građane kako bi sebe prikazali kao ljude koji imaju podršku naroda, a realnost je sasvim drugačija.

JEZIVE IZJAVE

U istoj emisiji, pre nešto manje od mesec dana, potpuno ispod radara prošla je možda i najskandaloznija izjava nakon majskih tragedija u Srbiji, iako je konkurencija i više nego oštra. Posle izjave Marinike Tepić o zahtevu roditelja ubijene dece za obustavu rada anketnog odbora, da „niko nema tapiju na bol“ i izjave Nebojše Zelenovića „da to nije ničija privatna stvar“, pojavio se pre nekoliko nedelja programski direktor Crte Raša Nedeljkov. On je izjavio sledeće: „Prvi put smo počeli da dižemo glas kada se desila jedna ogromna tragedija. Ako nas je to trgnulo - u redu. AKO JE TO MORALO DA SE DESI DA NAS TRGNE - U REDU. Ali onda sada ne smemo da stanemo!“ Ogranizacija Crta, koja se predstavlja kao „nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva“ otvoreno je stala na stranu opozicije i njihov programski direktor daje podršku pokušaju sramnog skupljanja političkih bodova nad ubijenom decom. Bitno je napomenuti da ova organizacija ima i posmatračku ulogu na izborima u Srbiji, te ostaje nejasno kako je moguće da se njihovi predstavnici otvoreno i javno svrstavaju na bilo koju stranu političkog spektra.

GRAĐANI SE OSEĆAJU IZIGRANO

Jasno je da je glavni problem koji muči opoziciju kako da se sada odbrane od optužbe da su izbori zapravo skupljane političkih poena, kako je to definisala Narodna stranka, nad tragedijom ubijene dece. Jasno je da opozicija žuri da bi „kapitalizovala” tragediju iz „Ribnikara”. Upravo Svetislav Kostić je rekao da je to „nespretna definicija” koja zapravo pokazuje dubinu beščašća i da su slobodni mediji, REM, problemi nasilja u školama bili samo floskule za najkraći put to fotelja.

I sami članovi opozicije dele stav da su prevareni, pa se na protestima pojavljuje šačica ljudi koje predvodi „admiral Zelenović“ dok je ideja da Miroslav Aleksić postane novi vođa opozicije srušena svedočanstvima iz Narodne stranke, da je do razlaza sa njim došlo zbog njegove strategije „pokušaja skupljanja poena na tragediji“, kako je to definisala potpredsednica Sanda Rašković Ivić, odnosno političke strategije da kapitalizuje smrt dece.

Istraživanja koja pokazuju da se sve stranke opozicije bore za cenzus dokaz je toga da se građani osećaju prevareno i izigrano od političkih prevaranata koji vode opoziciju.

BONUS VIDEO