Što je babi Milo, Miroslavu Aleksiću se i snilo. A to je, u ovom slučaju, isto ono što žele Aljbin Kurti, Vjosa Osmani, Edi Rama, Andrej Plenković, Danijel Server i mnogi drugi koji su se prethodnih dana utrkivali ko će glasnije da pozove da se Srbiji uvedu sankcije zbog navodne umešanosti u događaj u Banjskoj.

Otkud Aleksić i još neki srpski opozicionari iz tzv. prozapadne opozicije na tom spisku, upitaćete se? Odgovor je jednostavan i znali smo ga i ranije, ali sada su konačno pale sve maske: oni bi, jer nemaju kako drugačije (a i ne znaju), da na vlast dođu preko stranaca.

ZA POČETAK

Prvi korak za to, po njima, su sankcije Srbiji. E sad, što bi to najviše pogodilo narod, obične ljude, koga briga. Važno je doći na vlast, cena nije bitna?! Ukratko: što gore Srbiji, njima bolje.

Aleksić je, gostujući na jednom od Šolakovih TV kanala, zajedno sa Robertom Kozmom iz Zeleno-levog fronta, maltene u svakoj trećoj rečenici, kao papagaj, pominjao sankcije. Usput, kao slučajno, provlačeći i njemu omiljenu nebuloznu paralelu s devedesetim i Slobodanom Miloševićem.

- Spremni smo da preuzmemo odgovornost, s ovim režimom buja nasilje, sve teže se živi. Doživljavamo poraz za porazom, pretnje sankcijama, ponovo se vraćamo u najteže vreme devedesetih - izgovorio je Aleksić, umesto da makar jednom stane uz svoju zemlju, koja je suočena sa brutalnim pritiscima zato što ne želi da prizna lažnu državu Kosovo i pokušava da vodi samostalnu i suverenu politiku.

VOLI AMBASADE

Ne čudi sve ovo, međutim, od Miroslava Aleksića, kojeg čak i ostali opozicionari sve teže podnose i razumeju s obzirom na to kako se ponaša otkako su počeli protesti Srbija protiv nasilja. Od prvog dana, kako smo već pisali, on je pokušao da se nametne kao lider cele opozicije, uveren da ga narod obožava. Naduvane ambicije pokazao je, podsetimo, i kada je, zajedno s Borislavom Novakovićem i grupicom istomišljenika, pokušao puč u Narodnoj stranci koji se neslavno završio. Kada je to propalo, osnovao je svoj pokret.

Vetar u leđa Aleksiću stizao je i od Šolakovih medija, gde je čest i najdraži gost. Takođe i iz pojedinih (jasno vam je kojih) zapadnih ambasada. Tukao se, maltene i doslovno, Aleksić s drugim opozicionarima za pobedu u trci za ljubimca ambasada. Kako je sve završeno, videćemo, tek u finale su, to se zna, ušli on i Zdravko Ponoš, mada šansu iz prikrajka, kažu, vreba i Savo Manojlović.

Gajić Im sve lepo rekao

Jedan od onih koji dobro znaju Miroslava Aleksića je njegov doskorašnji partijski kolega Vladimir Gajić. I zato, nimalo slučajno, on je nedavno njemu i još nekima poručio da treba da budu uz svoju državu i svoj narod, pre svega po pitanju Kosmeta.

„Ne nužno uz vlast, nego uz svoju državu“, napisao je Gajić na Tviteru.

Na izbore u cenzus-koaliciji

A kako će Aleksić na izbore, već je jasno. Pošto sam ne bi prešao cenzus, bas kao ni mnogi drugi, čak ni ovaj umanjeni od tri odsto, napraviće jednu od onih čuvenih cenzus-koalicija, gde nisu važni programi, već samo da se napabirče glasovi i uđe u parlament.

Ovo je nagovestio Aleksandar Jovanović Ćuta, koji se nedavno zbog Fejsbuk stranice u žestokoj svađi raskantao s Nebojšom Zelenovićem, rekavši da je njegovom Ekološkom ustanku po spoljnoj politici najsrodniji upravo Aleksićev pokret.

BONUS VIDEO