"Dragi gospodine, ja baš cenim vaše ime, 

treba svakom dobar biti, svakom želju ispuniti.

A dobrota vaša sada cenjena mora biti,

jer sve kažete narodu svom i nikom ništa nećete skriti.

Moja je želja veoma skromna, jer ja sam samo žena mala,

A predsednik sve što postiže, to su njegova zalaganja dala.

Nije lako predsednik biti, i svakom želju ispuniti,

Ali imam i ja želju svoju, da smo svi zdravi i svi na broju.

Zato cenim predsednika svog, 

Njemu je uspeh dao Bog.

Neka ga čuva to veliko ime, i neka uspeh ide sa njime.

Ne treba nikad tužan biti, ne treba svoju želju skriti, 

Budi uvek ponosan u stroju, i budi uvek za Srbiju svoju.

Ništa ne tražim, takva sam uvek bila,

Takva ostaću, sve dok sam živa.

Ne skidam nikada osmeh svoj, 

Jer ipak je on predsednik moj.

Predsednik kaže u jednoj priči: Srbija je život moj, nikom na žulj stati neću, bilo bi kao da sam stao na svoj".

Jednom se živi, dva puta je previše, treba biti uvek svoj,

S ponosom svakom reći mogu: "Živeo Aleksandar, predsednik moj".

Nakon izvedbe, žena je dobila aplauz, a presednik Vučić od srca joj se zahvalio.