Piše: Bojana Paunović

- Mi deca sve to ne doživljavamo možda isto kao odrasli. Ali svakako je nešto što mi je oduvek falilo ta sloboda koju imaju druga deca, ona koja žive u nekim drugim krajevima Srbije - govori za rođendanski broj Alo! novina Pavlina Radovanović iz Orahovca na Kosovu i Metohiji.

Nema Srbina koji je makar malo patriota a da ne zna za Pavlinu. Zlatnim, milozvučnim glasom, ljubavlju prema otadžbini i vrhunskim izvođenjem srpskih pesama pročula se i van granica domovine.

IZMEŠANA OSEĆANJA

Mnogi se slažu: slušajući Pavlinu i njene nastupe, brojna se osećanja uskovitlaju. Od zadivljenosti i ponosa do dirnutosti, ali i tuge, jer stihovi koje peva bude slike na sve što naši sunarodnici proživljavaju u južnoj srpskoj pokrajini pod terorom prištinskih bezumnika.

Pavlina nas na početku razgovora podseća, kako stalno govori, da je Kosmet temelj srpskog naroda:

- Sve na Kosovu i Metohiji je sveto. I koliko god pričali o lepoti i istoriji Kosmeta, čovek ne može to toliko da razume rečima i opisima drugih dok ne dođe sam i dok ne oseti taj mir i spokoj koji dolaze od naših svetinja.

Odmalena je posvećena crkvi i Bogu. Nismo je za to morali ni pitati, jednostavno se isprsila i kazala nam: „Nema za to nekog posebnog razloga. Ja za drugačije ne znam, svaki pravoslavni hrišćanin će me razumeti u mojoj ljubavi i veri prema Bogu“.

Sa komšijama Albancima, kaže, nema nikakvog kontakta. Prosto je tako kako je. Svoju budućnost ova preslatka i prepametna devojčica vidi na svom Kosovu i Metohiji:

- Najiskrenije bih volela da budem tu gde su moji koreni, ali niko osim Boga ne zna kakvi će biti moji putevi, tako da to prepuštam u njegove ruke.

Na pitanje o omiljenoj pesmi, onoj koju peva baš iz duše, kao iz topa odgovara: „Zvone zvona“. Ne okleva i ne premišlja se ni kad je pitamo s kim bi najradije otpevala duet. Tu čast da nastupe s Pavlinom imali bi Prizrenski bogoslovi.

SKROMNOST

Skromna, kakvu je Bog dao, Pavlina naglašava da joj nije bio cilj da bude poznata i da je ljudi veličaju:

- Samo sam želela da pomognem svojoj crkvi. Ali zaista hvala od sveg srca svima koji me podržavaju i vole.

A koliko je vole, pokazuje i to što je mnogo beba, posebno sa Kosmeta, u poslednje vreme dobilo ime po njoj. Kažemo joj da smo čuli da dobija pisma njihovih roditelja.

- Mnogo mi je drago što je, eto, neko dobio ime po meni. Njihovi roditelji poručuju mi kako bi voleli da njihove ćerkice idu mojim stopama, sve to prate reči hvale i podrške, što mi, naravno, neopisivo znači - kaže nam naša mala sagovornica.