Jer upravo tako je rađeno u vreme dok je on sa tastom Ljubišom Kneževićem, koji je tada već bio visokopozicioniran u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) u Trsteniku, vedrio i oblačio Fondom za unapređenje resursa građana, njihovom privatnom organizacijom koja je naplatila milione od NSZ, to jest, od države.

U trećem nastavku dosijea „Trstenik“ Alo! između ostalog objavljuje kako je sa računa fonda u banci podizana gotovina navodno namenjena troškovima prevoza radnika angažovanih za poslove javnih radova, a ti radnici ni dinara od toga nisu videli.

SVE JASNO

Ako krenemo redom, 2008. je sa računa fonda, kako pokazuju bankovini računi, podignuto 1.000.000 dinara u gotovini da bi se radnicima navodno isplatili troškovi prevoza, u to vreme u iznosu od 2.200 dinara mesečno. Nekoliko desetina radnika, međutim, posvedočilo je da ni dinara od tog novca nije videlo.

Idemo dalje... Sledeće 2009. godine u gotovini je sa tekućeg računa fonda podignuto 1.330.000 dinara, opet na ime navodne isplate putnih troškova angažovanim radnicima. Ni za to ne postoji ni jedan jedini dokaz da je novac stigao do onih kojima je bio namenjen. Naprotiv.

Isto se ponavlja i 2010, a onda 2011. sa računa fonda 711.000 dinara se isplaćuje dobavljaču „Bos petrol“ iz Trstenika, pod paravanom da se to čini za isplatu troškova prevoza angažovanih radnika. Zvuči poznato? Potom, 2012. od fonda „Bos taksi“ dobija 810.000 dinara, ponovo na ime isplate usluga prevoza, iako većina radnika jasno i otvoreno kaže da taksi nije ni videla.

Kada se ovome dodaju krajnje sumnjive isplate za navodne obuke, koje po svemu sudeći nikada nisu realizovane, i druge slične poduhvate Aleksića i Ljubiše Kneževića, potpuno je jasno o čemu se ovde radilo.

Kako pokazuju egzaktne brojke, samo od 2009, kada je Knežević napustio (takođe fiktivno) fond i prešao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, nacionalna služba je njegovom fondu, u kojem je Aleksić imao pravo da raspolaže novcem sa računa, isplatila čak 55 miliona dinara. Podsetimo, sve se to dešavalo u vreme kada je NSZ-om upravljala stranka G17 plus, sa Mlađanom Dinkićem na čelu, čiji su istaknuti članovi bili i Aleksić i njegov tast. Ceo projekat javnih radova, za koji će se, nažalost post festum, utvrditi da je najviše služio za isisavanje državnih para, osmišljen je upravo u toj partiji.

Prethodnih dana pročitali ste šokantne detalje o tome kako je funkcionisala hobotnica Fonda za unapređenje resursa, koja je, ponovimo još jednom, privatna organizacija zvučnog imena. Nazvana je tako, naravno, da bi asocirala da je reč o nekom projektu iza kojeg stoji država. I stajala je, nažalost, ali samo u domenu toga da im je omogućila da manipulišu.

UVEK PRISUTAN

Posebno su, inače, zanimljive priče ljudi iz Trstenika i okoline, koji su bili angažovani preko Aleksićevog fonda a javili su se našoj redakciji nakon tekstova koje smo objavljivali prethodna dva dana. Kako su nam rekli, oni su u vreme angažovanja bili pripadnici G17 plus ili su se u tu stranku učlanjivali, jer je to bio uslov da dobiju posao. Ističu i da je svim sastancima na tu temu u prostorijama stranke prisustvovao Miroslav Aleksić. Mnogi od ovih ljudi izričito su nam kazali da nisu prisustvovali nikakvim obukama, iako su po ugovoru morali da ih prođu, a fond je od NSZ naplatio novac za njihovo izvođenje. Takođe, kako naglašavaju, nikada nisu dobijali novac u gotovom za prevoz ili dovoz i odvoz sa posla taksijem. To je, da ne bude zabune, upravo onaj novac kojim se bavimo u današnjem tekstu.

NASTAVIĆE SE

BONUS VIDEO