Uz najviši finansijski akt države usvojeni su i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, u ovom setu zakona se nalazi još 31 zakonsko rešenje iz nadležnosti Ministarstva finansija, među kojima su Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, izmene zakona o javnim nabavkama, izmene zakona o duvanu i o elektronskom fakturisanju, kao i set poreskih zakona i sporazuma važnih za realizaciju velikih i značajnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji.

Nakon trodnevne žučne rasprave Siniša Mali ocenio je da je zadovoljan što Srbija može da računa na nastavak razvoja i sledeće godine, budući da su to osnove na kojima je projektovan budžet za 2024. godinu.

„Usvojeni budžet za narednu godinu je garancija daljeg podizanja standarda građana i nastavka politike razvoja, on je nastavak započetih projekata, građevinskog i infrastrukturnog preporoda Srbije i raduje me što nas čeka još jedna godina u kojoj nijedan projekat neće biti zaustavljen. Idemo dalje“, poručio je Mali nakon usvajanja budžeta.

On je rekao da je Srbija ekonomski potpuno stabilna, da ekonomija raste i da je važno što je u ovim teškim, kriznim godinama država pokazala zrelost da održi tu stabilnost i očuva ne samo privredni rast već i da ispunjava osnovnu ulogu države, da bude podrška građanima i privredi.

Budžetom za 2024. godinu predviđen je privredni rast od 3,5 odsto BDP-a, uz održavanje javnog duga na 51,7 odsto BDP-a.

„Uz maksimalnu likvidnost sa oko pet milijardi evra na računu, zaposlenošću na rekordnom nivou, niskom nezaposlenošću i očekivanim nastavkom visokog nivoa stranih direktnih investicija, budžet je odlična baza za sledeću godinu i sve moguće neizvesnosti koje ona može doneti“, rekao je

Kako je ranije izjavio, budžetom je predviđeno januarsko povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od 10 odsto, povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto, kao i novo povećanje penzija od 14,8 odsto.

On je istakao i da će sa svim navedenim povećanjima, prosečna penzija sledeće godine iznositi 390 evra, i podsetio da je 2012. bila svega 204 evra.

„Sa ovim povećanjem potpuno smo u planu da 2025. godine prosečna penzija bude između 430 i 450 evra, a plate oko 1.000“, naveo je ministar finansija.

Mali je rekao i da su očekivanja da će BDP u apsolutnom iznosu ove godine iznositi oko 68 milijardi evra, a sledeće godine se očekuje da će iznositi oko 75 milijardi evra, dok je 600 milijardi dinara izdvojeno za kapitalne investicije u narednoj godini, što je oko 6,8 odsto BDP-a.

Novi budžet donosi i predviđena veća izdvajanja za poljoprivredu od 118,8 milijardi dinara, za zdravstvo 544,9 milijardi dinara, veća izdvajanja i za prosvetu, socijalu, kulturu.

Ukupni prihodi i primanja predviđeni budžetom za 2024. godinu iznose 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.

Budžetom za 2024. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.238 milijardi dinara, i fiskalni deficit budžeta Republike od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.

BONUS VIDEO