Njega su najpre Beogradu i Prištini predstavili emisari Francuske, Nemačke, Italije, EU i SAD, a onda se polemika vodila pre dva dana na sastancima u centru evropske administracije bez otkrivanja šta je nova ponuda, koja je, jasno je, drugačija od već utanačenog predloga.

Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, koji je zatim i dopunjen principima o ZSO iz 2015. godine, Asocijaciju čine opštine sa većinski srpskim stanovništvom. Ona ima svoj statut, predsednika, skupštinu, savet, obeležja, odbor, kancelariju za žalbe, sedište i budžet.

Njen zadatak je da vrši nadzor razvoja lokalne privrede, obrazovanja, primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite, koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja, usvaja mere radi poboljšanja lokalnih uslova života povratnika na Kosovu, sprovodi razvojne aktivnosti...

Takođe, ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, da bude suvlasnik kompanija koje pružaju lokalne usluge, da zaključuje ugovore, uključujući i one o radu. 

Budžet ZSO može da se puni i iz Beograda, a ona se može raspustiti samo odlukom njene skupštine, koja je usvojena dvotrećinskom većinom njenih opština članica.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj, posle odvojenih susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i

, rekao je da se "zahteva od Beograda i Prištine da se dodatno angažuju u procesu normalizacije odnosa".

- To se može uraditi samo u okviru dijaloga, jer je to jedini način da napreduju na evropskom putu. Nastavićemo da insistiramo i radimo na tome. I Beograd i Priština odbili su predlog za osnivanje ZSO koji im je ponudila EU - rekao je Borelj, ali nije otkrio šta u njemu piše.

 

Posle razgovora sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, kancelarom Nemačke Olafom Šolcom, premijerkom Italije Đorđom Meloni, izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i Boreljom, predsednik Vučić izjavio je da se "papir koji je 21. oktobra u Beograd donela tzv. velika petorka odnosi na formiranje ZSO i ocenio je da je on solidna osnova za nastavak razgovora, kao i da je Beograd spreman da radi na njemu i da se odmah ide u primenu".

- Papir se odnosi isključivo na formiranje ZSO. Ne mogu da govorim o detaljima, jer nije dogovoreno. Mi smo za taj papir rekli da je veoma dobra osnova i da smo spremni da radimo i da odmah idemo u primenu. Uz jednu važnu stvar o kojoj sam u više navrata govorio, a ponovoio sam i u Briselu - nema članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama, ne priznajemo nezavisnost Kosova, integritet Kosova.

Za nas su važni principi iz 2015. godine o ZSO. Srbija može da finansira različite aktivosti poput školstva i zdravstva, a zna se koliko ometanja ima od strane Prištine po tim pitanjima.

Ministar odbrane Miloš Vučević naveo je da je jasno da Kurti ne ispunjava obaveze iz Briselskog sporazuma.

- Dobro je da smo imali priliku da ponovimo da nije došlo do primene Briselskog sporazuma već 11 godina. Naravno da smo spremni da razgovaramo o svim predlozima osim onih koji uključuju nezavisnost Kosova i stolicu u UN za Kosovo. Ne prihvatamo nijedan vid de fakto ili de jure priznanja Kosova kao nezavisne države. Sve može da bude na stolu, a pre svega ZSO i zaštita naroda na Kosovu i Metohiji. Siguran sam da Kurti nema nameru da formira ZSO i da će se čvrsto držati tog stava. Istovremeno me i plaše pokušaji da se ZSO formira od strane nekih međunarodnih posrednika, jer će imati jačinu i legitimitet kao NVO, kao dobrovoljačko vatrogasno društvo, bez ikakvih ingerencija - rekao je Vučević.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić istakao je da se Beograd u dijalogu sa Prištinom ponaša odgovorno i konstruktivno i da je međunarodnoj javnosti poznato ko ne poštuje ono što je dogovoreno još 2013. godine.

- Ono što je za građane Srbije značajno je da je državna delegacija, sa

, nastupala sa ciljem da zaštiti kolektivna, politička, ekonomska, kulturna, svaka druga prava Srba na KiM, ne proizvoljno izmišljajući nešto novo, već oslanjajući se na ono što je dogovoreno 2013. i 2015. Ne tražimo ništa manje i ništa više od toga - naveo je Đurić.

Diplomata Zoran Milivijević smatra da ZSO obezbeđuje da se stanje na severu KiM deeskalira u suštinskom smislu - da se stvore uslovi za nove izbore, Srbima garantuje normalan život i da se suzbiju sve one stvari koje su dovele do eskalacije:

- Smetnja deeskalaciji i nastavku dijaloga je stav Prištine protiv Zajednice srpskih opština i to je potpuno jasno. Oni neće ni da razgovaraju o tome. Problem je u tome što je ZSO ispregovarana, potpisana, prihvaćena 2013. i Srbija smatra da to treba primeniti.

U poslednjoj deceniji pojavljivali su se razni nezvanični tekstovi neke nove verzije ZSO, a sve u pokušaju da se izigra već postignut dogovor. Tako se, ne primer, pojavio predlog Fondacije "Fridrih Ebert" urađen u saradnji sa Evropskim institutom za mir koji, gotovo u svakom članu, naglašava da sve u vezi sa ZSO treba da bude u skladu sa Ustavom tzv. Kosova. Iz Prištine su mnogo puta stigle poruke da ZSO može biti samo - nevladina organizacija.

(Novosti)