Sa njim smo razgovarali o predstojećim izborima, pojačanjima na njihovoj listi, slogan SPS-a, ali smo ga najpre upitali da nam prokomentariše ponašanje opozicije.

Nastavljaju se napadi na porodicu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na meti se našao i njegov mlađi sin Vukan, kako to komentarišete?

- Bednici iz bivšeg režima, njihove tajkunske gazde i strani mentori odavno su proglasili otvoreni lov na glavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i na svakoga ko samo nosi njegovo prezime. Majku, oca, brata, decu... Sada i na najmlađeg sina, dete od šest godina. Ništa im nije sveto, prljavština i podmukla bezobzirnost koju pokazuju je nezapamćena. Ali to je sva njihova politika: linč tuđe dece, uništavanje tuđih porodica. To bi sa celom Srbijom uradili samo ako im padne šaka.

Šta možemo očekivati do kraja kampanje?

- Što je tiče bivšeg režima, svih lažnoevropskih i lažnodesnih - koji su svi skupa ponovo na kazanu tajkuna Đilasa: ništa sem odvratne kampanje ličnih napada na Aleksandra Vučića. Za njih druga tema ne postoji, drugu metu nemaju. A narodu mogu da ponude samo povratak u mračnu prošlost. S druge strane, izborna lista „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“ u kampanji će govoriti o rezultatima, kao i o planovima za budućnost. Kako da nam penzije i plate rastu i dalje, da izgradimo još auto-puteva, novih bolnica i kliničkih centara, još više novca obezbedimo i za poljoprivredu i za IT sektor... To su pitanja koja znače bolji život ljudi i Srbiju koja je još snažnija i još uspešnija.

Na listi „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“ veliku pažnju su privukli i Radoslav Milojičić Kena, Tatjana Macura i Dejan Bulatović, šta vi kažete na to?

- Politika napretka i snova koji se danas ostvaruju i nisu više tek višedecenijska prazna obećanja, jeste politika koja okuplja. Otuda i široki narodni pokret koji stoji iza liste „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“, rešen da podrži upravo takvu politiku: mnogo ljudi, različitih organizacija, udruženja, razume koliko je važno da Srbija ide napred. I žele da budu deo toga, jer danas pišemo istoriju svoje zemlje, a brojne izazove uspešno ćemo savladati samo ako smo jedinstveni i složni. Sve suprotno, dakle, tajkunima i lopovima koji bi Srbiju samo da svađaju i dele, kao što rade u svojim partijama koje su pretvorili u svoje privatne firme. 

Opozicija je optužila vašu koaliciju da ste preuzeli slogan Zorana Đinđića.

- Pričaju gluposti kao i uvek, ali - šta je tu novo? Bolje bi im bilo da objasne: s kojim pravom su sami ukrali ljudima slogan „Srbija protiv nasilja“, zloupotrebili na najodvratniji način najveću tragediju koja se dogodila i svu ubijenu decu. To što su uradili ući će u istoriju beščašća. Oskrnavili su bol roditelja, rekli im osiono i bahato „Nemate vi tapiju na taj bol, već ćemo mi od toga da pravimo sebi izbornu kampanju!“... Uz skaredno pravljenje žurki, muziku, klovnovsko igranje makarene i lambade, pranje nogu u gumenim bazenima - pretvorili su sve u ruglo. Zato im, uostalom, više niko nije ni dolazio na njihove „proteste“. A videće i na izborima šta ljudi misle o tome što su uradili.

Kada smo kod slogana, da li vas je iznenadio slogan SPS „Ivica Dačić premijer“?

- Ne iznenađuje me ništa. Odavno.

Kampanja za izbore je usred velikih previranja u svetu, koliko je to otežavajuća okolnost?

- Ta globalna dešavanja su ogroman problem svima u svetu: pogledajte samo spisak evropskih zemalja koje su sada u recesiji i ko je sve na njemu. Za nas je velika stvar to što Srbija čuva i stabilnost i sigurnost, čak i u ovako teškom vremenu. I svi znaju da je to zasluga državne politike koju vodimo. A zamislite samo za trenutak šta bi u vreme ovakvih globalnih izazova bilo sa Srbijom da umesto Aleksandra Vučića odgovorne i teške odluke moraju da donose neki Ćuta, neki Milivojević, Aleksić i njegov tast, Marinika Tepić i Boško Obradović, Miloš Jovanović i Nebojša Zelenović... Đilas i Šolak bi uzeli pare, nacionalne frekvencije, ponovo milijardama napunili svoje džepove i svoje račune po belom svetu, ali - šta bi bilo sa Srbijom? Za dan bi nam državu pretvorili u prah i pepeo. I to je baš svakome jasno.

Opozicionari najavljuju da će se ujediniti nakon izbora, da li ste to očekivali, s obzirom na to da imaju potpuno različite stavove o mnogim pitanjima?

- Ne, nemaju oni nikakve „stavove“ - svi zajedno imaju samo želju za vlašću, foteljama i prilikom da ponovo narod pljačkaju. Na tom putu imaju i zajedničkog protivnika kog su proglasili za zajedničkog neprijatelja i kog bi zajednički da unište na svaki način, a to je Aleksandar Vučić. I to je sve što imaju zaista. Kao što su se prošle godine za tren oka ispred Đilasa postrojili DSS, Dveri, Zavetnici, POKS jer su pomislili da će tako moći da očerupaju Beograd, tako će uraditi i sada, bilo gde, samo ako im se za to pruži prilika. I sami to kažu. Nemaju, dakle, nikakav problem samoproglašeni „desničari“ da idu sa onima koji kažu da je za njih „Kosovo nezavisno“, da su „Srbi genocidni“, koji hoće da uvode sankcije Rusiji, koji bi da nas vode u NATO... Sve bi to sproveli zajedno, nikakav problem, kakva ideologija, politika i slični bakrači - samo da se dočepaju para. Objasnio je jednom prilikom nekadašnji Đilasov saradnik Sergej Trifunović kako to kod njih funkcioniše: „Dođe Đilas, sedne, pokupuje sve i - onda su oni, kao, ujedinjena opozicija...“. Pametnome dosta.

Kakav rezultat očekujete na republičkim izborima, a kakav u Beogradu?

- Borićemo se svuda - jer nećemo bez borbe da dopustimo ovima koji bi da nas vrate u najcrnju prošlost i besomučnu pljačku da rušeći u svojoj bezobzirnoj, stihijskoj mržnji Aleksandra Vučića i Srbiju, unište sve ono što je narod mukom stvarao i gradio. Pred najgorima od najgorih nema povlačenja – naprotiv. Obaveza je svih čestitih ljudi da se takvima suprotstave, odbrane sve porodice i svu decu u Srbiji od pustahija i zlikovaca. I biće kako narod odluči jer volja naroda je svetinja. 

Šta je vaša poruka biračima, zbog čega treba da glasaju za vašu listu?

- Jedino glas za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ jeste glas za stabilnost i sigurnost, za poštovanje svake majke i čuvanje svakog deteta u Srbiji, za zemlju ponosnih i uspešnih ljudi koja je s vremenom samo snažnija. Da one naredne izbore, za četiri godine od danas, dočekamo kao država u kojoj je prosečna plata 1.400 evra, penzija 620 evra, a garantovana minimalna zarada 650 evra, koja premrežena novim auto-putevima i brzim prugama dočekuje ceo svet na izložbi EXPO 2027, beleži uspehe i pobede, čineći tu istorijsku promenu - nepovratnom. To znači glas za listu koja predstavlja samo našu, suverenu, nezavisnu i slobodarsku politiku stalnog napretka, služenja isključivo našem narodu i borbe za isključivo naše narodne i državne interese. Glas za one druge svodi se uvek na isto: to je glas koji ide u kesu tajkunu Đilasu i to je glas za put u prošlost i u propast. Trećeg nema, kako god da posmatrate - što je samo važan razlog više da 17. decembra zajedno poručimo: Srbija ne sme da stane i neće da stane, već ima da gura napred, još snažnije nego pre.

BONUS VIDEO: