Igor Isailović je advokat specijalizovan za korporativno pravo i svedok raznih društvenih promena i previranja koja su se dešavala u Srbiji. Za Alo! Isailović analizira promene koje su se desile u društvu i daje osvrt na sve što smo kao narod preživeli.

- Istina je da ljudi danas drugačije razmišljaju o svojoj državi u odnosu na period od pre deset ili dvadeset godina, ali činjenica je i da su ljudi očigledno zaboravili kroz šta smo sve prošli i gde ne bi trebalo nikako da se vratimo. Kao da je juče bilo, sećam se Srbije u kojoj su centralne teme bile građanski rat u BiH, sukobi u Hrvatskoj, pogromi Srba iz zemalja u okruženju, sukobi na Kosovu, gubici teritorije, ekonomski porazi, izručenja svojih državljana, pa i bivšeg predsednika države Tribunalu, šverc, šticung, prodaja goriva iz kanistera, klanovi iznad države, svečane najave i hapšenja raznih kriminalnih klanova kao da je u pitanju rijaliti, a ne organizovana država, nepredvidivost u poslovanju, dvovlašće, gužve u gradskom prevozu, restrikcije struje, devalvacija domaće valute, privreda u stečaju ili reorganizaciji dugova, korupcija, nepotizam, sumrak pravne države...

To je bila Srbija nekada, danas je to ipak sasvim druga slika.

- Lično, nisam verovao da ću za svoga života, posle hiljadu poniženja, a posebno tuge i muke jer moram da napustim moje Kosovo i Metohiju da bih spasao svoj život i život svoje porodice, moći da kažem da će moja Srbija nekada biti super-Srbija. Danas je ovo država koja dostiže zenit svoje moći koji se ne pamti u novijoj istoriji. Ipak, opozicija sada pred izbore pominje upravo ona prošla vremena o kojima ste pričali. U vreme dok su pojedini od njih bili na vlasti teme pred izbore bile su izručenje „ratnih zločinaca“, konfrontacija sa susedima, ulazak u EU kao svetlost koja se nazire u tunelu... Danas, posle realizacije projekta Beograd na vodi, izgradnje mreže auto-puteva i brzih saobraćajnica, konstantnog rasta BDP-a, bezbroj novih fabrika, rasta budžetskih prihoda, zarada, rasta životnog standarda, bolje zdravstvene zaštite, vladavine prava, tema jeste i treba da bude kako da se nastavi trend rasta i šta još može da se uradi da bi se standard građana poboljšao. 

Šta treba da se uradi?

- Mora se nastaviti stabilna i čvrsta politika države. Možda kao advokat nemam sve podatke i nemam tačne podatke, ali znam razvoj i put kroz koji je prošla advokatura bolje nego bilo ko drugi. Dobro se sećam perioda između 2008. i 2012. godine. Najveći deo našeg posla bili su predmeti u kojima smo pomagali klijentima da izvrše restrukturiranje dospelih nenaplaćenih dugova. Tih godina unapred pripremljeni planovi reorganizacije, prodaje pravnog lica u stečaju, bankrot, jednom rečju propadanje srpske privrede - bile su pravilo, dok su transakcije bile na nivou statističke greške. Isto je bilo i u segmentu real estate - građevinske industrije, možda smo imali pokoji predmet u kojima smo imali pokušaja „ispravljanja krive Drine sa katastrom“, ali ništa se na tom polju nije dešavalo. 

Kada je došlo do promene? 

- Upravo promenom vlasti te 2012. godine, te nakon realizacije projekta Beograd na vodi, doživeli smo ekspanziju u oblasti advokatskih usluga, toliku da je to bilo nemerljivo s prethodnim periodom. Ekspanzija se ne ogleda u pružanju usluga bilo kupcima ili prodavcu nepokretnosti Beograda na vodi, već je to bio pandan za sve investitore u ovoj oblasti. Pod tim ne mislim na investitore samo iz Srbije, već i na najosetljivije investitore u Evropi. Nepisano je pravilo da je reper najsigurnije privrede ona privreda u koju ulaži Česi i Grci. Grci i Česi su veoma česti investitori građevinske industrije Srbije. Jasno je svima šta to znači. 

U odnosu na prethodni period, šta je ono što po vašem mišljenju danas brine ljude?

- Svakodnevno sam u komunikaciji s različitim ljudima i posmatram svoje klijente, posebno inostrane, koji prate sve što njih zanima i zaključujem da ih najviše brinu predstavnici opozicije s ekstremnim stavovima, oni koji veruju da je zemlja ravna ploča, predstavnici teorije zavera, privrednici koji politiku i vlast gledaju kao privredni cilj. To su ljudi koji mogu da načine poteze koji ovu zemlju, pa i region, mogu nepovratno da bace dvadeset godina unazad, upravo u ono vreme s početka našeg razgovora. Ipak, verujem, nadam se, ubeđen sam, da nisam samo ja onaj koji pamti sve ovo, verujem da su glasači trezveni te da će znati da kazne laži i nagrade rezultate.